Legendu o Lazi Kostiću i Lenki Dunđerski nije ni malo jednostavno ispričati, objasniti i shvatiti. Sve je satkano u pesmi koju je veliki pesnik u sebi nosio punih 14 godina kao rezultat pokajanja, a koja je proizašla iz intimne drame pesnika koji pred kraj svog života više ne može da ćuti, već preispituje sebe, svoje strahove, nadanja i neke postupke.

“Santa Maria della Salute” se može razumeti samo ako se sagleda cela ljubavna priča i društvene prilike tog doba.

Lenku Dunđerski, najmlađu ćerku njegovog prijatelja i dobrotvora Lazara Dunđerskog, siromašni pesnik je upoznao 1891. godine kada mu je utočište pružio ovaj veleposednik. Očaran dvadesetogodišnjom Lenkom, koja je plenila lepotom, šarmom i mladošću, trideset godina stariji pesnik nije mogao da savlada talas emocija koje su počele da ga ispunjavaju ali, kao prijatelj porodice Dunđerski i častan čovek, duboko je bio svestan razlike u godinama i nemogućnosti njihove veze.

Mnogo godina pre nego što je upoznala Lazu Kostića, Lenka je slušala priče o njemu i čitala njegovu poeziju sa nekim neobjašnjivim nemirom koji se pretvorio u bezgraničnu, toplu ljubav kada ga je upoznala. Odbijala je mnogobrojne prosce nadajući se da će je Laza uskoro zaprositi. Isprepletan burom osećanja, razapet između moralnog i emotivnog, pesnik je pokušao da pronađe način koji bi zauvek stavio tačku nemogućnosti na njihovu vezu.

Napisao je pismo svom dobrom prijatelju, Nikoli Tesli u kome opisuje devojku izuzetne lepote, koja ispunjava sve uslove idealne supruge velikog naučnika. Kako je Lenka bila bogata udavača, a Nikoli upravo izgorela laboratorija, Laza se nadao da će spojiti ova dva divna bića i time rešiti nemoguću situaciju u kojoj se našao. Ovaj pokušaj je doživeo dvostruki debakl. Tesla nije bio zainteresovan za bilo kakav “elektricitet” osim strujnog kola i nauke, a Lenka je izjavila da bi se udala samo za nekoga kao što je Laza Kostić.

Ne znajući kako da se izbori sa burom koju su snažni vetrovi sve jače podizali u njemu, pokušao je da spas pronađe bekstvom u manastir Krušedol, ali ni ovaj pokušaj nije uspeo. Ne mogavši da se oslobodi emocija, on u manastiru piše prvu pesmu posvećenu svojoj velikoj ljubavi “Gospođici L.D”, pesmu obavijenu velom tajni u kojoj se naziru topli osećaji koje pesnik gaji, ali ih izriče u prijateljskom tonu, pesmu koja je sve do nastanka “Santa Maria della Salute” bila njegova najdraža pesma.

Poslednji, očajnički korak u svom begu od velike ljubavi, pesnik je konačno napravio na predlog svog prijatelja i nesuđenog tasta, prihvativši da se oženi bogatom somborskom udavačom Julijanom Palanačkom, koja je svog “Lazu” verno čekala punih dvadeset godina. Ne shvatajući šta se dešava, a u želji da učini uslugu svom prijatelju, na venčanju 1895. godine, pesnikov kum je bio Lenkin otac, Lazar Dunđerski.

Nisu prošla ni dva meseca od ovog događaja kada se dogodila strašna tragedija. Jelena-Lenka Dunđerski je tragično preminula, na svoj 25 rođendan, 25. novembra 1895 .godine u Beču. Kolale su razne glasine od toga da se ubila zbog nesrećne ljubavi, do toga da je uzrok smrti bila sepsa nakon neuspešnog abortusa. Kako pouzdanih informacija nema, njena smrt je ostala tajna, a kao zvanična verzija se uzima ona koju je iznela njena porodica, da je preminula “licem na Arhanđela Mihaila” od tifusne groznice.

Za ovaj tragičan događaj, Laza je saznao dok je tokom bračnog putovanja boravio u Veneciji. Obuzet tugom kakvu nije mogao ni da zamisli, otišao je u crkvu Gospe od Spasa (Santa Maria della Salute) i pod okriljem njene grandiozne lepote, dugo se molio i plakao u sebi, tamo gde niko suze ne vidi, gde najviše boli i potpuno nesvesno već tada počeo da piše stihove najlepše oproštajne ljubavne pesme kod nas.

Pesma počinje njegovim obraćanjem Gospi od Spasa u kome on traži oproštaj za sve svoje grehe a potom počinje da ispoveda svoju intimu od momenta kada je iznenada u njegov život zauvek ušla mlada žena sa kojom je došla svetlost ali i muke i patnja. Njena mladost i njegova starost su se našli u vreme kada je jedno isključivalo drugo. On govori o sukobu razuma i osećanja u kome će razum nadvladati jedno srce ali će zbog toga drugo srce umreti. Dok stoji pred hramom i likom Bogorodice, on shvata da uspostavlja vezu sa nebeskim i da stiže do momenta kada java i san počinju da se približavaju. U tom snu oni su muž i žena, ali je ona sada starija od njega. Ne po godinama, već po smrti. Njegove pesme su njihova deca. Shvata da se ne plaši smrti, već da je priželjkuje, jer se tamo nalazi raj u kome Lenka obitava i gde će najzad doživeti neslućenu sreću i uskrsnuće ljubavi za divljenje.

Lenka nije imala priliku da pročita pesmu koja je nastajala punih 14 godina u pesniku, ali je pročitala pesmu “Gospođici L.D” koju je pesnik priložio dvorcu Dunđerski u njen spomenar, mali, drveni kovčeg sa ružama oslikanim na poklopcu, koji je nažalost nestao, a time i zauvek odneo sa sobom istinu o ovoj, večnoj ljubavi.