Vaskrs se zove i Pasha, po ugledu na starozavetni praznik koji su Jevreji svetkovali u proleće, u spomen čudesnog oslobođenja iz egipatskog ropstva. U tom smislu, Vaskrs je Hrišćanska Pasha koja označava prelazak sa Hristom iz smrti u život, sa zemlje u večni nebeski život.

Pošto je Hristovo vaskrsenje bilo u nedelju, toga dana će se Hrišćani sećati i slaviti svoje oslobođenje od greha i smrti. Toga dana je novozavetni praznik Vaskrs, a na taj dan Crkva peva: "Ovo je dan koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu." Vaskrs predstavlja polaznu tačku Pravoslavnog razumevanja osvećenja vremena. Vaskrsenje Hristovo ne tiče se samo Hrista. Ono se desilo zbog nas i tiče se svakog od nas. U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskresenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.

Dokaz da su apostoli sreli Isusa, ne kao duhovnu pojavu, nego kao živog čoveka u telu:

"I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima, koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu. I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade među njima, i reče im: Mir vam. A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha. I reče im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša? Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam. I ovo rekavši pokaza im ruke i noge. A dok oni još ne verovahu od radosti i čuđahu se reče im: Imate li ovde šta za jelo? A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću. I uzevši izjede pred njima". (Luk.24:33-43)

Prema Jovanovom evanđelju, Isus se tri puta pojavio svojim učenicima. U jednom od tih susreta, apostol Toma nije bio prisutan. Kada su učenici rekli da su sreli vaskrslog Isusa, on im nije verovao:

"A Toma, koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde sa njima kad dođe Isus. A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, neću verovati. I posle osam dana opet behu učenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad behu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: Mir vam. Potom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran. I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj. Isus mu reče: Pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše". (Jov. 20:24-29)

Vaskršnja jaja

Farbanje Vaskršnjih jaja, jedan je od najlepših i najradosnijih srpskih običaja koji se nije iskorenio čak ni u gradovima. Vaskršnja jaja su obeležje velike hrišćanske svetkovine „Uskrsa“. Jaja se boje i ukrašavaju tokom Velike nedelje (Strasne nedelje), najčešće na Veliki četvrtak ili Veliki petak. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja farba na Veliki Petak, u dan kada se inače ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i u Jerusalimu.

Simbolika Vaskršnjih jaja je spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je devojka koja je sa Presvetom Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku Njegovog golgotskog stradanja i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju) putovala u Rim da propoveda Jevanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje i pozdravila ga rečima: "Hristos Vaskrse!". Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve.

Neka Vam radost vaskrsnuća vrati veru u život, neka nestane zlo a prevlada dobro, neka Vam ljubav bude oslonac a sreća večni pratilac!

HRISTOS VOSKRESE!

VAISTINU VOSKRESE!