U XV veku Indija je bila zemlja bogata začinima koji su bili veoma traženi u Evropi. Monopol nad ovom trgovinom je čvrsto držala Venecija čiji su trgovci, prevaljujući ogroman put kopnom dopremali tovare do istočnog Sredozemlja i Arapi čiji su tovari prevoženi brodovima do arapskih luka, a potom prevoženi dalje.

Posebno veliku vrednosti je imao biber za koga se, zbog njegove sposobnosti da druge namirnice čini trajnijim, verovalo da je lekovit. Kako je na brodovima tokom dugih putovanja gotovo trulo meso začinjeno biberom, zbog njegovog antimikrobičkog sastava, bivalo jestivo, Portugal je kao najveći pomorski rival Španije sve napore ulagao u pronalazak direktnog pomorskog puta između Evrope i Indije čime bi ovo i druga blaga koje poseduje Indija zaobišlo Sredozemlje i zapljusnulo obale Portugalije.

U potragu za prolazom između Atlanskog okeana i istočnih mora kretale su mnoge ekspedicije, sve dok 1467. godine Portugalac Bartolomeo Dijaš nije uspeo da stigne do najistaknutije tačke koju je zbog jakih struja i olujnih bura nazvao Olujni rt, a kako je ovo putovanje ulivalo nadu da je plovidba oko Afrike moguća i kako je verovao da upravo to može biti pomorski put do Indije, tadašnji portugalski kralj Žoan II je ovu tačku Afričkog kontinenta preimenovao u Rt dobre nade.

Tokom priprema za jedno od najznačajnijih pomorskih poduhvata u istoriji glavni savetnik Vaska da Game je bio upravo Dijaš, koji je brojnim korisnim informacijama umnogome pomogao i ovo putovanje.

Tog 8. jula u Rastelu kod Lisabona dok je na palubi admiralskog broda Sao Gabrijel stajao Vasko da Gama, a čiji je kapetan bio sada već iskusni Pedro D'Alenker koji je sa Dijašom već prošao Rt dobre nade, isplovila je ekspedicija od 3 karavele i jednog pomoćnog broda koja se smatra jednom od istorijski najznačajnijih, jer je prva koja je uspela da oplovi Afriku i morem stigne do Indije, najznačajnije trgovinske destinacije tog doba.

Bilo je ovo dugo putovanje, praćeno brojnim olujama i vremenskim nepogodama, teškim bolestima koje su ozbiljno narušavala zdravlje mornara i najzad padom morala posade koja je, kada su ušli u novu kalendarsku godinu, a od Indije nije bilo ni traga, krenula u pobunu koja je na promoćuran način, bacanjem mapa i kompasa u more, zaustavljena. Naravno da Vasko da Gama napamet znao sve maršute, pa je ekspedicija nastavivši plovidbu po dobro osmišljenom planu konačno u martu 1498. godine stigla u Mozambik na istočnoj obali Afrike, gde je kada je vojskovođa saznao da ova luka održava trgovinu sa Arapima, kao i da se četiri arapske lađe prepune začina, zlata i drugih dragocenosti nalaze u njoj, shvatio da su blizu cilja.

Nakon sjajne diplomatske aktivnosti sa vladarom Mozambika i vrsnog vojskovođenja sa Arapima, Vasko da Gama se otisnuo od obale Afrike i za manje od mesec dana ugledao Indiju, zemlju začina, čime je ostvaren dugogodišnji cilj Portugalaca. Usidrili su se 20. maja u luku Kalikut, gde je poboden kamen koji je ostao da i danas svedoči o ovom velikom uspehu.

Vasko da Gama je još dva puta plovio do Indije, čime je definitivno ustanovljen Morski put za Indiju (Carreira da India).

Engleska kompanija za pronalaženje potonulih brodova „Blue water” je 1998. u blizini Omana otkrila olupinu za koju se veruje da je Esmeralda, davno izgubljena korveta koja je bila sastavni deo flote kojom je da Gama isplovio drugi put 1502. godine. Vađenje olupine je trajalo do 2013. godine, a kako je u njoj pronađeno na hiljade vrednih predmeta, uključujući i portugalske zlatne novčiće, srebrni novčić koji je specijalno iskovan za trgovinu sa Indijom, i brodsko zvono koje je najstarije ikad pronađeno, a na kome se nalazi slovo M i broj 498, istraživači veruju da označava godinu kada je prvi put osvojen Morski put do Indije, te da pripada brodu koji je činio ovu flotu.

Ja se ne bojim tame. Pravu smrt predstavlja život u kojem se ne živi!

Vasko da Gama