Pod uslovom da svi mi ovako atrofiranih mišića uspemo da se vratimo u normalan život i kondiciju, hoćemo li se ubuduće prilikom pozdrava opet rukovati ili ćemo nakon ove pandemije zauvek osvestiti činjenicu da su naši dlanovi zapravo najveći agensi prenošenja bakterija i virusa?

Pandemija korona virusa je sasvim sigurno promenila život širom planete. Ljudi su prinuđeni da se odreknu mnogih navika i običaja koji su donedavno bili nezaobilazan deo svakodnevnice. Na prvom mestu rukovanje je predstavljalo nešto što se obavezno fotografiše tokom bilo kakvog dogovora, označavalo je i telesni signal onoga što je dogovoreno, gest kojim se na fizički način preuzimala obaveza i odgovornost.

Kao način srdačnog pozdrava koji dokazuje da ne držite oružje, rukovanje potiče još iz veteškog doba u kome su ovi junaci ponekad vraćali mač u korice i u znak sklapanja prijateljstva pružali desnu ruku protivniku. Vremenom je upravo taj gest postao u celom svetu ne samo nezaobilazan deo sklapanja svih socijalnih, religijskih, profesionalnih, sportskih i političkih susreta, već smo i po načinu rukovanja mogli da saznamo mnogo o osobi sa kojom stupamo u kontakt:

Prstolomac: Rukovanje koje pokazuje agresivnu srdačnost toliko jaku da sagovornik obično ostaje sa bolnim dlanom i grimasom jauka na licu.

Srcoprst: Rukovanje koje podrazumeva kontakt očima i jak ali kratak stisak ruke praćen osmehom, koji najčešće razoružava sagovornika.

Strahtoprst: Rukovanje pri kojem se dodir jedva oseti a označava potčinjenost ili liniju manjeg otpora.

Žurboprst: Rukovanje osobe koja nema vremena ali želi da bude srdačna. Prepoznaje se po tome što sa obe ruke kratko poklopi dlan sagovornika.

Novi korona virus je podestio čoveka da na dlanovima živi na stotina vrsta bakterija i virusa, kao i da se ni jedan od njih ne vidi golim okom, već da tek pod mikroskopom postaju vidljivi ti mali spiralni obrasci bakterijske prašume koju možemo da prenesemo jedni drugima prostim stiskom ruke.

Izgleda da je čovečanstvo zaista osvestil0 da svaki put kada dotaknemo neku površinu možemo da pokupimo i do 50% raznolikih mikroorganizama kao i da konačno poverujemo epidemiolozima koji su na stavu da kada virus dospe na naše ruke se širi mnogo brže dodirom nego kada neko kašlje ili kija.

Prema nekim istraživanjima, prosečan čovek se do sada tokom života rukovao bar 15.000 puta, a kako je svaki takav pozdrav pružao neku od poruka, sasvim sigurno je da neće biti lako odvikunuti se od ovog vekovima spotano srdačnog gesta.

Hoće li ga zameniti lakat, naklon ili pesnica, ostaje da se vidi.