Po informacijama Svetske unije za očuvanje prirode (IUCN), od 322 vrste životinja koje su klasifikovane kao ugrožene, njih 16 će uskoro biti iskorenjeno. Nadu daju mnogobrojne agencije, društva i organizacije čiji je rad poslednjih godina veoma aktivan, a svest ljudi da ovo nije samo njihov svet svake godine je sve veća. Trenutno najugroženije vrste su:

Evropska lasica (Мustela luterola), takođe poznata i kao Ruski vizon, ima veoma izduženo telo, veliku široku glavu i kratke uši. Za razliku od svojih ostalih srodnika, sibirske i američke lasice, tanjeg je tela i kompaktnije je građena. Ima kratke noge sa perajama među prstima, i rep koji ne prelazi 40% celokupne dužine tela od 45 cm, a težina odrasle lasice ne prelazi 900 grama, ni kod najkrupnijih primeraka. To je brza i okretna životinja koja se hrani rečnim rakovima i ribama, vešt je ronilac i može izdržati i do 2 minuta pod vodom. Opstanak joj je ugrožen iz dva razloga: zbog zagađenja reka, koje utiče na broj riba i malih rakova, izvor hrane joj je veoma ograničen, a sa druge strane njeno krzno je veoma skupoceno od početka XX veka kada je nemilosrdno ubijana zarad ukrasa salonskih dama. Od strane UICN je izdato saopštenje da je u poslednjih tri generacije broj ovih životinja opao za 50% a očekuje se dalje opadanje od 80% za isti period u budućnosti.

Saiga (Saiga Tatarica) je vrsta antilope koja je prvobitno nastanjavala ogromnu oblast evroazijske stepe, od Karpata do Mongolije. Prepoznatljiva je po svom karakterističnom veoma neobičnom obliku nosa. Visina odraslog mužjaka je do 80 cm u visini ramena, a težina do 63 kg. To su nomadske antilope, koje nemaju stalnu teritoriju, i u stanju su da predju ogromnu razdaljinu u potrazi za hranom. Karakteristično je da mogu da jedu i neke biljke koje su otrovne za sve ostale biljojede. Najveću pretnju im predstavljaju vukovi i čovek. U kineskoj medicini njihovi rogovi se smatraju kao odličnom zamenom za rogove nosoroga, i cena jednog para rogova je više od 150 američkih $. Koliko je to opasno po njih ukazuje podatak da je 2010. godine pronađeno 26 000 ubijenih antilopa. Danas se procenjuje da ih ima samo 12 hiljada.

Mediteranska monaška foka (Мonachus Monachus) je foka koja je boravila uglavnom u Sredozemnom moru i susednim morima. Dužine je do 2,5 metara i težine do najviše 400 kg. Prosečna starost im je oko 25 godina, ali ima primeraka koji su i duplo stariji. U doba Rimskog carstva nije bio redak slučaj da se vidi i do nekoliko hiljada ovih foka na otvorenim plažama Mediterana, ali je sada njihov broj manji od 600 (pretpostavlja se da ih ima izmedju 400 i 550), te spadaju u najugroženiju vrstu sisara u svetu. Jedan od razloga tome je nemilosrdan lov na njih od strane ribara počev od srednjeg veka, koji traje i do danas. Ove foke su optuživane da uništavaju ribarske mreže i tako love ribe unutar njih. Sa druge strane, foke su donosile na svet mladunce na otvorenim plažama a tokom vremena takvih bezbednih mesta je bilo sve manje. Danas se veće grupacije ovih foka nalaze u Grčkoj (oko 300), Turskoj (oko 100) i na obalama Afrike ima ukupno oko 130 primeraka.

Iberijski ris (Lynx pardinus) uglavnom podseća na ostale pripadnike svoje vrste, sem što ima prepoznatljive leopardove tačke na krznu, dlaka mu je mnogo kraća i manji je od evroazijskog risa. Dužina tela odraslog mužjaka je do 110 cm, sa kratkim repom, visina je do 70 cm a težine u proseku do 13 kg. Njegov glavni plen su zečevi, čine 86% njegove ishrane, i to je glavni razlog zašto se nalazi pred istrebljenjem. Dve epidemije bolesti među zečevima u XX veku je desetkovao njihov broj, a samim tim je smanjena i populacija risova koja nije bila u stanju da značajno promeni vrstu plena. Drugi faktor smanjenja populacije je isti kao kod svih ostalih ugroženih životinja, gubitak staništa. Za razliku od ostalih vrsta risova koji žive u šumi, Iberijskom je prirodno okruženje otvoren prostor, a toga je sve manje zahvaljujući industrijalizaciji, poljoprivredi i ljudskim gradovima. Ova životinja je najugroženija vrsta risa na svetu, i divlja mačka uopšte, sa samo 320 primeraka, od toga 309 u Andaluziji.

Stepski soko (Falco cherrug) je jedna od najvećih vrsta sokolova, i egzistira od Panonske ninizije, preko centralne Azije do Mandžurije na istoku. Odrasla ženka sokola je veća od mužjaka i može biti dugačka do 55 cm, sa rasponom krila do 130 cm, i težinom od skoro 1500 gr. Karakterističan je po svojoj šari koja nije prugasta kao kod ostalih sokolova, već deluje kao da je ''isprskana''. Lovi krstareći na velikoj visini a na plen se obrušava sa neverovatnih 320 km/h. Iako je populacija ovih ptica relativno stabilna u svetu sa oko 8000 primeraka (podatak iz 2004. god), u Evropi se smatra ugroženom vrstom sa oko samo 500 ptica.