Azijski kontinent je toliko bogat životinjskim vrstama da se smatra pravom riznicom među zoolozima. Na krajnjem severu je sibirska tundra pod skoro večnim ledom, gde su gospodarile polarne životinje, u srednjem delu dominiraju pustinje sa svojim gmizavcima i insektima, dok na južnom delu džungle još uvek kriju od očiju čoveka šta se sve u njima nalazi. Žalosno je što ovaj prirodni ''zoološki vrt'' polako ali sigurno gubi svoje stanovnike, i bez obzira na svoju divljinu samo je pitanje vremena kada će čovek izvojevati još jednu pobedu civilizacije nad prirodom. Neke životinje koje su živele u Aziji sada možemo da vidimo samo na slikama u enciklopedijama, udžbenicima ili u muzejima, i ako nastavimo tako nestaće i one životinje za koje možda još uvek ima nade.

Sibirski tigar (Panthera tigris altaica) je najveća mačka na svetu, može biti dug skoro 4 metra, visine do 1,2 metara i težak skoro 320 kg (najteži sibirski tigar je imao skoro 400 kg). Karaktererističan je po svom dugodlakom krznu crvenkaste boje sa crnim prugama, i to je bio jedan od glavnih razloga za masovan lov na ovu divnu mačku. Sibirski tigrovi su samotnjaci, i mogu se videti u paru samo za vreme parenja, ili kada majka odgaja svoje mladunce. Omiljena lovina su mu divlje svinje, ali napada sve ako mu se ukaže prilika. Interesantno za ovu vrstu tigra je to, da se u susretu sa čovekom najčešće povlači i ima najmanji procenat napada na čoveka. Danas ih u zoološkim vertovima ima oko 600 primeraka a u prirodi samo oko 300 primeraka, a najveći razlog tog opadanja populacije je gubljenje prirodnog staništa.

Velika panda (Ailuropoda melanoleuca) je krupni sisar koja pripada rodu medveda, karakterističan po svojoj crno-beloj šari, i iako pripada zverima, 99% procenta njegove ishrane čini bambus. Odrasle životinje mogu biti dugačke do 1,5 metara, visoke do 75 cm i do 120 kg teške. Zbog svog izgleda, njihovo krzno je oduvek bilo na ceni, i lovokradice nisu imale milosti u lovu na zaradu. Tokom posleratne obnove Kine velika prostranstva bambusa su uništena, a ono što je ostalo podložno je velikom zagađenju, tako da je opstanak pandi došao u pitanje. Tek zadnjih godina prošlog veka je počeo rad na spašavanju ovih životinja. Nekada su ove životinje boravile na prostorima cele centralne Kine i Nepala, ali se sada njihov broj procenjuje na samo 2000 primeraka, koji je i dalje u opadanju.

Javanski nosorog (Rhinoceros sondaicus) je najmanji od svih nosoroga, i najugroženiji. Ove životinje su dugačke skoro 4 metara, visine oko 1,7 m i težine do 2300 kg. Navažnije obeležje Javanskog nosoroga je da ima samo jedan rog i to vrlo mali, najviše 20 cm. Ove životinje koje su nekada nastanjivali celu Indokinu, su po prirodi samci, i zahtevaju veliko područje za svoju teritoriju. Masovno krčenje šuma, kao i to da je meso njegovog roga veoma cenjeno kao deo tradicionalne azijske medicine, posebno kao afrodizijak, dovelo je do toga da ih danas ima samo 40 primeraka u celom svetu. Poslednje stanište im je nacionalni park na ostrvu Javi, a poslednji primerak nosoroga u kontinentalnom delu Azije je uginio 2010. godine u Vijetnamu.

Amurski leopard (Panthera pardus orientalis) poznatiji još kao i Sibirski, je najugroženija mačka na svetu. Po dimenzijama se ne razlikuje od ostalih leoparda, ali je njegovo krzno deblje i svetlije boje. Nekada je živeo na prostoru današnje Severne Koreje, severoistočne Kine i južnog Sibira, da bi ga smanjenje prirodnog staništa, krivolov i manjak hrane danas sveo samo na sam daleki istok Sibira, na tromeđi triju država Rusije, Kine i Severne Koreje. Danas se procenjuje da ih ima manje od 40 u tom području, koje dele sa sibirskim tigrom, što još više smanjuje izvor hrane. Iako je njihov opstanak doveden u pitanje, ne veruje se da će postojeći zakoni i zabrane spasiti ovu životinju, jer ljudi sve više pale šume na tom području zarad dobijanja obradivog zemljišta.