Kombijacijom jedinstvene strukture i slatko-oporog ukusa, grožđe predstavlja omiljeno voće svim generacijama širom planete. Iako svako ima svoju omiljenu sortu, zvanično se deli na stono, vinsko i grožđe za sušenje, a poreklo vodi sa obala Crnog mora gde je raslo i pre osam hiljada godina. Pojam grožđa se sreće i u biblijskim parabolama, a crteži ovog voća su nađeni i u egipatskim piramidama među hijeroglifima.
Mnoga istraživanja potvrđuju blagodeti umerenog konzumiranja vina, kao najpoznatijeg proizvoda od grožđa, pa često zaboravljamo koliko je ova namirnica korisna u svežem stanju i drugačije prerađenim oblicima.
Grožđe za dugovečnost
Prevencija vaskularnih oboljenja. Grožđe sprečava akumulaciju štetnog holesterola i stvaranje arteriosklerotskih lezija. Što su arterije čistije, to je srce zdravije. Polifenol resveratrol koji se nalazi u svežem grožđu, ali se uspešno održava i u vinu, slatkom i soku od grožđa, ima sposobnost da razbija molekule lošeg holesterola. Naučnici sa Univerziteta Misuri dokazali su da korišćenje grožđa kao pomoćne terapije nakon moždanog udara pomaže u sprečavanju oštećenja mozga i bržem oporavku vitalnih funkcija organizma.
Borba protiv infektivnih i malignih bolesti. Još jedan polifenol, tanin, je sastojak grožđa koji pomaže u eliminaciji patogenih virusa iz crevnog trakta. Kanadski naučnici su dokazali da se u epruvetama u koje je dodat tanin razvoj patogenih mikroorganizama trenutno zaustavlja. Druga supstanca, kofeinska kiselina, se smatra za jedan od najznačajnijih činilaca u borbi protiv malignih bolesti. Detaljna studija i iskustva su prikazana u knjizi „Terapija grožđem” autorke Johanne Brandt.
Energija i metabolizam.Značajan sadržaj kalijuma u grožđu poboljšaće memoriju i aktivnost mozga uopšte. Zbog prisustva kalijuma, grožđe poboljšava protok krvi i pomaže sagorevanje kalorija. Ukoliko se bavite intenzivnom fizičkom aktivnošću, ništa vas posle napora neće osvežiti bolje od grožđa. Visok procenat vode koji sadrže plodovi vinove loze pomaže u hidrataciji organizma i čini kožu blistavijom i zategnutijom.
Nekad je i sirće slatko
Posebna vrsta najfinijeg sirćeta, balzamiko (Aceto balsamico), razlikuje se od standardnog vinskog sirćeta po tome što se ne dobija vrenjem vina, nego iz čistog mošta grožđa sorte Trebbiano di Spagna koje uspeva u nekim delovima Italije. Posebnim postupkom filtriranja i ukuvavanja ovo sirće se priprema 12h, a nakon pečaćenja u burad pravljenu od 7 vrsta drveta otvara tek nakon 12 godina. Gustina, blag ukus i crna boja ga izdvajaju po izgledu i kvalitetu od ostalih vrsta ovog začina.
Kolač za berbu grožđa
Lagana i ukusna poslastica tradicionalno se služi kao porodični doručak na dan berbe grožđa u vinarskim familijama. Nastala je u Italiji, ali se slični recepti mogu naći u skoro svim vinogradarskim regionima Evrope, obično pod nazivom „Berbeni kolač” ili „Kolač za berbu grožđa”.
- 100gr maslaca
- 1 šolja šećera
- 3 kašike maslinovog ulja
- 2 cela jajeta i 1 žumance
- ½ kašičice soli
- 1 šolja kisele pavlake
- 2 šolje brašna
- 1 prašak za pecivo, vanila
- oko 300 gr. grožđa bez semenki
Umutiti maslac sa šećerom pa dodati jedno po jedno jaje, maslinovo ulje, pavlaku i vanilu (vanil-šećer, ekstrakt ili srce iz štapića vanile). Izmešati brašno, so i prašak za pecivo i polako dodati u prethodnu masu. Mera „šolja” je veličina čaše od pavlake.
Nasuti u nauljen i brašnom posut pleh, i staviti grožđe preko testa. Preko grožđa posuti 1 supenu kašiku kristal šećera i staviti u prethodno zagrejanu rernu na 180°C. Peći dok kolač ne dobije lepu zlatno-braon boju, što je okvirno 40-45 min.
Sladite se ovim kolačem uz čaj ili umućenu slatku pavlaku, i obavezno zamislite da se spremate na berbu grožđa negde u italijanskoj Toskani, pirinejskom jugu Francuske, našem vršačkom ili sremsko-karlovačkom vinogorju.
