Profesor Vern Bengston sa Univerziteta South California, koji se preko 40 godina bavi istraživanjem religije u porodičnom životu, pratio je ovaj fenomen kroz nekoliko generacija koje su odrastale u visokorazvijenom zapadnom društvu. U istraživanje je uključio i sekularne porodice, zaintersovan da istraži kako se odrastanje u „bezbožnom” okruženju odražava na formiranje ličnosti.

Rezultati do kojih je došao su izazvali veliku pažnju:

• Stepen porodične solidarnosti i emotivne bliskosti između roditelja i dece je u nereligioznim porodicama veoma visok.
• Jaki etički standardi i moralne vrednosti koje poseduju nereligiozni roditelji se lako prenose na decu ukoliko postoje, i ukoliko su nedvosmisleno postavljeni.
• Nereligiozna društva (Švedska, Danska, Japan, Belgija i Novi Zeland) imaju najnižu stopu nasilnog kriminala na svetu i visok stepen opšteg društvenog blagostanja.
• Osobe vaspitane u sekularnom duhu pokazuju značajno manji stepen osvetoljubivosti, nacionalizma, militarizma i autoritativnog ponašanja, a viši stepen tolerancije nego prosečna religiozna osoba.

Slična zapažanja je izneo i sociologPhil Zuckerman za LA Times. Po njegovom mišljenju, prenošenje isključivo ličnih dobrih moralnih i etičkih vrednosti na decu, bez oslanjanja na dogmatska učenja, stvara ličnosti sposobne za racionalnije rešavanje problema, empatiju i nezavisnost u razmišljanju. Kao najveću prednost, navodi da ljudi vaspitani u ovom duhu imaju tendenciju da sve preispituju i svesnije hodaju kroz život.

Studija Univerziteta Duke iz 2010. godine, koju su sproveli prof. Deborah L. Hall i saradnici, pokazala je da tako odgajana deca najčeće ostaju nereligiozna, a da je u odraslom dobu njihova privrženost ljudskim pravima, nauci i tehnološkim dostugnućima značajno veća nego kod religiozne populacije. Zanimljivo je da još u ranom uzrastu pokazuju nezainteresovanost u pridobijanju naklonosti „vođa klanova” u svojim školama, manje su povodljiva i imaju daleko manju učestalost rasističkih i šovinističkih ispada. Kao odrasli, retko postaju deo zatvorske populacije, a njihov udeo u tim ustanovama je manji od 1%. Statistika Saveznog biroa za zatvorske sankcije SAD-a je dokumentovala ono što sociolozi tvrde duže od jednog veka - stopa kriminaliteta kod nereligioznih osoba je upadljivo niža nego u opštoj populaciji.

„Često odbijamo da prihvatimo ideju samo zato što nam je predstavljena na neprivlačan način.” - F. Niče

Ova istraživanja su naišla na različit odjek u javnosti. Roditelji koji vaspitavaju decu u religioznom duhu ih oštro osporavaju, pitajući se da li sve ono u šta veruju treba da napuste i priklone se „nedefinisanoj masi moralnih edukatora” pod uticajem veličanja sekularnog vaspitanja. Tražili su direktan odgovor na pitanje da li su njihovi pobožni domovi preko noći postali leglo šovinizma i militantne netolerancije i objašnjenje na koji način oni svojoj deci uništavaju samokontrolu i društvene sposobnosti.

U članku LA Timesa jedan od odgovora je ponudila majka koja svoju decu vaspitava kao ateiste:

„Učimo decu šta je etički ispravno ponašanje usađujući im naviku da stalno preispituju kako se osećaju ljudi oko njih i razvijaju empatiju, da ne čine drugima ono što ne žele da se njima dogodi. To je drevni, univerzalni etički princip. Ja u tome ne vidim Boga...

Ukoliko njihovu etiku vežete za Boga, šta će se desiti ako u jednom trenutku svog života počnu da preispituju njegovo postojanje? Može li to dovesti do urušavanja njihovog osećaja moralnosti, građenog na takvim osnovama? Mi ih vaspitavamo da imaju svoj unutrašnji sistem, pa ako se kasnije u životu i priklone nekoj religiji, taj sistem neće biti narušen.“

Prof. Zuckerman je svoj motiv za iznošenje ovih istraživanja u javnost objasnio sa drugog aspekta, diskretno se izvinivši zbog bola nanetog razbijanjem iluzije o neophodnosti verskog učenja u razvoju ljudske etike. Ističući da ni u kom slučaju ne kritikuje vaspitanje u religioznom duhu, rekao je da jedino želi da ohrabri roditelje koji imaju drugačiji pristup:

„Kako sam i sam sekularni roditelj i donekle stručnjak za sekularnu kulturu, dobro znam da se mnogi nereligiozni ljudi pitaju da li greše jer decu odgajaju kao ateiste.

Moj nedvosmislen odgovor je - ne. Deca koja nisu vaspitana u religioznom duhu neće zbog toga biti lišena pozitivnih osobina i vrlina.”