To je period osamostaljivanja, prkosa, usavršavanja govora i ubrzanog učenja koje se zasniva na podražavanju odraslih. Period stidljivosti od nepoznatih lica, strahova da će biti napušteno od strane najbližih i osetljivosti na krupne promene. Ono što je karakteristično za ovaj uzrast je i činjenica da dvogodišnjaka ništa ne okupira dugo i da je lako skrenuti mu pažnju na nešto drugo.

Komičar Jason Good je pokušao da prepozna i sastavi spisak svega onog što njegov dvogodišnji sin pomisli ili oseti u roku od tri minuta, pod predpostavkom da svaka misao ili osećanje ne traje duže od 3 sekunde. Rekli bismo - pun pogodak!

O čemu to misli jedan dvogodišnjak?

• Hoću da se igram sa tatinim telefonom.
• Hoću da se igram sa maminim cipelama.
• SKINITE MI MAMINE CIPELE ODMAH!
• Hoću da otvorim termostat i da ga zatvorim.
• Hoću da se igram pali-gasi sa lampicom na mikrotalasnoj rerni.
• Ima li ovde nekog sa čijim telefonom se nisam još igrao?
• DAJ MI DA PRITISKAM PROKLETE DUGMIĆE.
• Hoću da uhvatim macu za glavu.
• Hoću da bacim sve četkice za zube u lavabo.
• SRANJE, GLADAN SAM.
• JAO VIDI ZEČEVI OD SIRA.
• MRZIM VOĆE.
• Hoću da me pustite da siđem sa stolice.
• Hoću da se igram sa iPadom.
• Hoću napolje. Ne, ustvari pojačaj grejanje.
• Hoću da skinem pantalone.
• Ne sviđa mi ova majica koju su mi obukli.
• Hoću da se igram sa maminim telefonom.
• MORAM DA PRITISKAM NEKE DUGMIĆE ODMAH.
• Žedan sam.
• Ne, neću to.
• Strava, flašica za sok. E sad ću da ispolivam sve po sebi.
• Gde je tata?
• Gde je maca?
• Gde je mama?
• SAD OZBILJNO, GDE JE MAMA?
• O Bože, mislim da je mama otišla zauvek.
• Ok, eno je mama. Želim da se igram sa njenim telefonom.
• Ponovo sam gladan. Ok, nema veze.
• Sad sam se setio da mi se ne sviđaju ove pantalone. Skinite ih.
• PRESTANI DA MI SKIDAŠ PANTALONE!
• Joj, umirem od gladi. Hoću grašak, ali ne znam kako to da kažem.
• Konačno grašak. Obožavam da ga bacam okolo.
• ZAŠTO I DALJE NOSIM OVE GLUPE PANTALONE?
• E, evo je neka nova osoba. Pitam se da li ima telefon?
• Umorio sam se.
• NISAM SE UMORIO.
• Želim da idem u šetnju, ali neću napolje.
• A neću ni da budem unutra!
• Dajte mi da pritiskam neke dugmiće.
• Mrzim ovu pelenu.
• Svrbe me oči.
• VAU! Jel ovo moj palac na nozi?
• PRESTANI DA MI SKIDAŠ PANTALONE!
• Mrzim ove pantalone.
• Svrbi me koža od ove majice.
• Umoran sam.
• Prestani da me pitaš da li sam umoran.
• Gde je ona igračka što pravi zvukove?
• Hoću da se kupam, ali neću da skidam odeću.
• Pustite moju omiljenu pesmu.
• Gde je maca?
• Šta se dešava sa ovom majicom?
• Da li sam čuo kucu kako laje?
• NEMOJ DA SI POKUŠAO PONOVO DA MI SKINEŠ MAJICU!
• Želim da vidim kucu.
• Ne, ne NAPOLJU! Hoću kucu unutra.
• Jel mi je piša i dalje tu? Dobro je, jeste.
• Piškio sam.
• Dosadno mi je.
• Aj sad sve iz početka.