Autor fotografije Džejms Stensfild je kroz nju pokazao svetu ne samo emotivan trenutak nakon operacije već i onu drugu stranu moderne medicine, da je uz veliku požrtvovanost i veru u uspeh moguće postići nemoguće u nepojmljivim uslovima za takav poduhvat, a neoborivi dokaz toga je činjenica da je pacijent Tadeuš Zitkejevič nadživeo doktora Religu.

Zbignjev Religa (Zbigniew Religa, 1938-2009) je bio veliki autoritet u medicinskim krugovima, pionir transplantacije srca u Poljskoj, ugledni naučnik i političar, posvećeni predavač koji je obučio najmanje polovinu svih kardiohirurga Poljske. Manje su poznati podaci o njegovoj borbi sa vetrenjačama u samom začetku samostalne karijere kada je nailazio samo na otpor, nerazumevanje i birokratska spoticanja.

Religa je završio studije na Medicinskoj akademiji u Varšavi 1963. godine. Nakon odsluženog vojnog roka je počeo da radi u bolnici Volski u Varšavi (1966-1980) i ubrzo dobija stipendiju za usavršavanje u Njujorku i Detroitu. Zvanje doktora medicinskih nauka je stekao 1973, a docenta 1981. godine. Od 1980. do 1984. je bio redovni profesor na varšavskom Institutu za kardiologiju, a od 1990. na Medicinskom fakultetu u Katovicama čiji je rektor bio od 1997. do 1999, nakon čega se vraća u Varšavu gde postaje direktor Instituta za kardiologiju i Klinike za kardiohirurgiju.

Zbinjev Religa je žarko želeo još za vreme službe u bolnici Volski da započne sa programom transplantacije srca što je naišlo na veliko negodovanje. Optuživan od strane svojih kolega da krši etičke, moralne, verske i kulturne norme, Zbignjev sa timom mladih kolega započinje beskompromisnu borbu za novu definiciju biološke smrti čoveka. Oko sebe okuplja nekolicinu mladih kardiologa, neiskusnih sestara koje su tek izašle iz školskih klupa i u napuštenoj, ruiniranoj bolnici otvara svoju kliniku u mestu Zabrze.

Grupa mladih entuzijasta je svojim rukama uspela da dovede zgradu u pristojno stanje. Iako nimalo nije ličila na moderne zdravstvene ustanove, Religa je bio ubeđen da će poslužiti svrsi. A onda su na red došli drugi problemi. Obećana sredstva za opremu su kasnila, odluke su bile zagubljene u ministarskim kancelarijama, a neiskusnom osoblju koje nikad nije ni prisustvovalo jednom ovako složenom zahvatu je bila neohodna ekspresna obuka. U takvim uslovima, samo je čovek velikog talenta i beskrajne odlučnosti mogao da ostvari san o transplantaciji srca.

Ostvario ga je 5. novembra 1985. godine. Ta prva transplantacija je uključivala i pronalaženje donora, mučan razgovor sa majkom stradalog motocikliste, kao njegov transport privatnim automobilom. Kompletno osoblje je posle operacije ostalo u bolnici, nikom nije ni na kraj pameti bilo da ode kući. Svi su znali da je to istorijski trenutak i da su svi zajedno u tom zahuktalom vozu koji je bilo nemoguće zaustaviti. Prvi pacijent kome je presađeno srce je preminuo od infekcije dva meseca kasnije, ali se ta operacija smatra zvaničnim začetkom moderne kardiohirurgije u Poljskoj. Spasio je mnoge živote, koji su uveliko bilo otpisani u uglednim zdravstvenim kardiološkim ustanovama.

Zbignjev Religa je bio i prvi kardiohirurg koji je ugradio graft, neku vrstu veštačkog ventila, napravljenog od ljudskog tkiva. Radio je na usavršavanju veštačkog srca i hirurškom lečenju plućne embolije. Autor je brojnih naučnih radova i dobitnik najviših priznanja i nagrada kako u Poljskoj, tako i u svetu.

Paralelno sa medicinom Religa je ostvario i uspešnu političku karijeru. Bio je član poljskog Senata, savetnik bivšeg predsednika Leha Valense, član nekoliko partija i organizacija. Kandidovao se na predsedničkim izborima 2005. godine, pa odlučio da povuče kandidaturu zbog nedostatka sredstava za pokretanje kampanje. Pokazao se i kao vrlo energičan ministar zdravlja koji je izvršio reformu zdravstvenog sistema Poljske.

Religa je bio strastven pušač i 2007. godine mu je dijagnostikovan rak pluća. Znao je da umire, ali je umeo da zadži vedrinu do samog kraja. Nadao se da će doživeti dan kada će njegov veliki posao, veštačko srce, biti dovršen. Ali to se nije dogodilo. Umro je 2009. godine a vest o smrti ovog izvanrednog čoveka i lekara uzdrmala je celu Poljsku i ostavila prazninu u mnogim srcima. Svi su već odavno zaboravili na onu podrugljivu rečenicu „da će u Religinoj klinici u Zabrzu najzdravija kategorija biti - pacijenti”.