Iako je često optuživan da pre uspostavlja nakaradne norme ponašanja nego što svoja ostvarenja bazira na aktuelnim društvenim okolnostima, Holivud u evoluciji od Prijatelja do Štrebera nudi dobru sliku sociološkog fenomena smene generacija.

Savremene generacije:

Izgubljena generacija - generacija koja se borila u Prvom svetskom ratu.

Najveća generacija - 1900-1925, generacija koja je aktivno učestvovala u Drugom svetskom ratu.

Tiha generacija - 1925-1945, deca „Velike depresije“, rođena u godinama posle rata, generacija koja je obnavljala svet.

Bejbibum generacija - 1945-1960, generacije rođene u godinama kada je postojao nagoveštaj dolaska blagostanja i koje je obeležio porast nataliteta.

Generacija X - 1960-1980, rođeni u periodu Hladnog rata, u vreme koje su obeležila politička previranja, ali i ekonomski napredak.

Generacija Y - 1980-1995, milenijumska generacija.

Generacija Z - 2000-20xx, internet generacija.

U poređenju sa prethodnim generacijama, Generacija X je obrazovanija, aktivnija, optimistična i naklonjenija porodici. Stereotip koji ih prati je da su „ushićeni mogućnostima”, koje se najpre odnose na društvenu popularnost, ekonomsku stabilnost i materijalne posede.

Zovu ih i „MTV generacija”, koja je stvarala muzičke i filmske zvezde, a uzdržavala se od idealizovanja političkih lidera i državnika. Ideali Generacije X su uspeh u svetu popularnih umetnosti (film, muzika), klasičnom biznisu i sportu. Fizički izgled, materijalno stanje i atletske sposobnosti su ono što ih je pozicioniralo na društvenoj lestvici.

Najveći udarac njihovoj dominaciji naneli su ekonomska kriza 2007/08, nagli razvoj socijalnih medija, mobilnih komunikacija i novih tehnologija uopšte.

Najveći broj sociologa se slaže da je „pragmatični idealizam”, karakterističan za generacije rođene nakon 1980. godine, uzrokovan globalizacijom i usponom ideje neoliberalizma koja potencira otvorena tržišta, ekonomsku liberalizaciju i stvaranje globalnog društva.

Sa aspekta antropologije, Generacija Y bi mogla biti prilično rizična generacija „Petar Panova” koji odbijaju da odrastu. Iako nam se čini da su pitanja stalnog zaposlenja u oblicima koji su do sada bili prihvatljivi i nesigurne ekonomske budućnosti prvenstveno problem društava u tranziciji, sličnih našem, to nije potpuno tačno. Pripadnici Generacije Y širom sveta svoju idealnu poslovnu budućnost vide u potpuno apstraktnim formama poslovanja, najčešće u oblastima digitalnih tehnologija.

Ono što je bilo ideal Generacije X: ekonomska stabilnost, socijalna inteligencija i prihvaćenost u društvu, postaje meta podsmeha Generacije Y. Oni svoj identitet grade na „posebnosti” koja podrazumeva visok stepen društvenog autizma i izmeštanje ličnog pozicioniranja iz stvarnog sveta u svet virtuelne komunikacije. Korporativnu sigurnost olako menjaju za neizvesnost privatnog preduzetništva, a daleko veću satisfakciju dobijaju od mogućnosti realizovanja svoje ideje, nego od materijalne dobiti koju uspevaju da ostvare. Njihovu eru odlikuje finansijska struktura sveta nalik „čaši za šampanjac”, gde usku bazu čine pojedinci sa ogromnim kapitalom, a većinu niža srednja klasa i siromašni. Klasična srednja klasa nestaje.

Vrh Generacije Y, anonimne finansijske i naučne veličine skrivene iza aplikacija i kodova, čine oni koji bi Generaciji X bili „džak za boks”, „geekovi” i „štreberi” potpuno nezaintersovani za politiku, rat i sport. Osim, naravno, ako interesovanje ne podrazumeva digitalnu obradu tih fenomena na nekoj od gejmerskih platformi.

Čini se da će generacija koja raste, Generacija Z, morati da učini mnogo da se oslobodi nadimka „digitalni urođenici” koji su stekli rođenjem. To što su rođeni sa internet mrežom i mobilnim sredstvima komunikacije u rukama, u svetu koji je potpuno globalizovan, može im pomoći da prevaziđu fascinaciju ovim fenomenima i uspostave neke nove vrednosti koje će im obezbediti jedinstvenu poziciju na lestvici evolucije.