O internetu se poslednjih decenija govori kao o digitalnoj tehnologiji koja pored zabave predstavlja i najveću enciklopediju podataka čiji nas „autoput“ vodi do brzog sticanja znanja, ali i kao o mapi World Wide Weba na kojoj postoji mnogo mračnih staza bez oznaka i putokaza. Kada u ovaj tamni krug zaluta neko ko nije vrsan poznavalac surfovanja lako može da zabasa u svet bez pravila i upozorenja gde vrebaju trolovi kojima pravu zabavu predstavlja poigravanje tuđom neupućenošću sve dok ga javno ne obrukaju toliko da više nikada ne poželi ne samo da uključi računar, već i izađe u realan svet.
Kao svetski sistem umreženih računarskih mreža, internet je odavno postao način opšte međuljudske komunikacije koja nam se nekada činila kao poželjna, ali nedostižna maštarija u kojoj jednim klikom roditelji mogu da saznaju ocene dece u školi, potrošači da provere stanje na bankovnom računu, putnici da čekiraju aviokartu, pacijenti da zakažu pregled kod lekara...
Imaginarni svet je kao rezultat naučnog projekta koji je sprovela Agencija za napredne istraživačke projekte (Advanced Research Projects Agency – ARPA) postao realnost krajem šezdesetih godina prošlog veka, kada je Piter Kirstajn 1973. uspeo da se poveže sa Arpanetom putem telefonskih kablova i postao prva osoba u Britaniji koja se povezala na net. Uspostavljena je decentralizovana otvorena mreža na kojoj nema cenzure, a koja je služila za razmenu podataka i teške prepirke naučnika koji nisu bili svesni da stvaraju jedan potpuno novi svet komunikacije.
Pojava BBS-a i Juzneta osamdesetih godina prošlog veka dovela je do upoznavanja novih generacija na mreži i omogućila dostupnost svakom ko ima modem i kućni računar da sredinom devedesetih godina poseti mesto okupljanja miliona novih pridošlica koji oduševljeni „novom igračkom” ne znaju koliko ih lako može uvesti u svet digitalnog podzemlja u kome vladaju pravila:
- Prvo pravilo: ne pričaj o /b/
- Drugo pravilo: NE PRIČAJ O /b/
- Dvadeseto pravilo: Ništa ne treba shvatiti ozbiljno
- Četrdeset drugo pravilo: Ništa nije sveto...
Reč je o dark netu u kome ne postoji nikakva moderacija osim neformalnih ad hoc pravila koja su stvorili i stvaraju anonimni korisnici koji ovaj vid komunikacije vide isključivo kao igračku na koju su poput opijata potpuno navučeni, a čija je osnovna karakteristika anonimnost i lulz.
Lulz potiče od skraćenice lol (laugh out loud) – glasno se smejem, a u svetu dark neta se koristi kako bi se opravdalo baš sve. Iako se čini da je jedina motivacija dakle izazvati smeh na nečiji račun, ona kod trolova predstavlja vrstu zavisnosti kojoj je potreban sve jači „fiks”, a sastoji se od vulgarnog vređanja i pronalaženja podataka koji se bez ikakvog razloga (osim lulza) koriste na način koji potpuno uništava realan život onome na koga nasrnu iz čistog nadmetanja koje ih potpuno obuzima.
Doksovanje, tj. napad često se odvija i izvan okvira dark neta. Dovoljno je da „paterfamilijas” upre svoj klik na neku osobu, grupu građana ili političku stranku, pa da botovi krenu u nekontrolisani napad vređanja i kopanja po tuđim životima koji im, čim upalimo računar, na dlanu serviramo.
Trolovanje se može definisati kao namerni pokušaj ometanja funkcionisanja raznih sadržaja na internetu. Ono predstavlja kršenje nepisanih pravila koja postoje u internet zajednicama, a obično se preduzima sa ciljem da se stvore novi sukobi ili rasplamte postojeći, kao i da se potpuno javno degradira određena ličnost.
Internet trolove nikako ne treba shvatati kao dlakava čudovišta koja žive ispod mostova ili u pećinama gde prouzrokuju razne štete, jer se koren ove reči ne odnosi na ličnost iz mitologije, već na trolling, vrstu pecanja u kojoj se mamac (varalica) provlači kroz vodu. Sa jedne strane trolovi su poznati po tome da pate od sindroma niže vrednosti, a sa druge da željni pažnje često menjaju profil i stvaraju nove adrese elektronske pošte skrivajući se iza lažnih nadimaka. Kako je ubeđen da sve bolje zna, a njegov takmičarski rezultat zavisi od toga koliko je ljudi uspeo da uništi na datoj diskusiji, na zvaničnim sajtovima najbolja tehnika borbe sa njima je prosto ignorisanje.
Situacija je sasvim drugačija za one koji žele da prvi put zaplove dark netom. Čim se prijave, očekuje ih doksovanje u kome, ako dobro nisu sakrili svoju adresu, nemaju gotovo nikakve šanse.
U borbi koja potom sledi, važno je znati da trolovi tamnog vilajeta veruju da kada neko nešto napiše na internetu predstavlja legitimnu metu koja je svojevoljno ušla na ravnopravno borilište. Iako se njihova borba može nazvati svakakvim drugim imenom osim fer pleja, oni će iz čistog zadovoljstva srušiti svaki nalog koji postoji na računaru nespretnog učesnika, doći do slika i postova koje je žarko želeo da sakrije i utrkivati se ne samo ko će ih pre javno objaviti, već i u tome kako da potpuno unište onoga ko se osmelio da jednim klikom proviri na vrata njihove provalije.
Kako internet trol nikada neće reći svoje pravo ime niti odati bilo kakav istinski podatak iz ličnog života, on kao napadač u ovoj areni nikako se ne može smatrati fer igračem, a svaka borba u njoj je za svaku naivnu pridošlicu unapred izgubljena. Nakon doksovanja koje sledi čim se prijavi, ako ne ugasi naloge na svim društvenim mrežama istog sekunda doživeće poraz koji sigurno nikada neće zaboraviti.
Trolovi postoje koliko i mrežno računarstvo, a trolovanje je danas postao skraćen izraz koji se koristi za svako neprijatno i preteće ponašanje na vebu.
Prema rečima Džejmi Bartleta koje je izneo u svojoj knjizi Dark net, njihovo utrkivanje u vređanjima i psovkama se graniči sa nekom vrstom ludila u kojem rado, kao skriveni nik name likovi, učestvuju i poznati naučnici i javne ličnosti kojima uništavanje ljudske sudbine na internetu predstavlja odušak poput fetiša ili hobija iz kojeg ne znaju kako ili zapravo i ne žele da izađu verujući da je zbog razoktrivanja licemerja i gluposti u društvu trolovanje u interesu javnosti.
Dark net se nalazi na skrivenom, šifrovanom delu interneta kojem se do skora moglo pristupiti samo preko brauzera po imenu Tor koji je nastao kao projekat Istraživačke laboratorije Američke mornarice, a potom su, verujući da ni jedna ideja ne sme biti pošteđena izazova i podsmeha i da ništa ne guši slobodu izražavanja više od straha da se neko ne naljuti ili uvredi, razotkrivajući apsurdnost savremenog života i naše moralne panike mnogi nastavili da ga koriste, sve dok se nije potpuno oteo kontroli.
Kao što sama reč govori, ovo mesto predstavlja toksičnu dezinhibiciju u kojoj postoji tržište za sve ono što je zakonom zabranjeno: svi oblici droge, pornografije, oružja, pa čak i naručenog ubistva što predstavlja jednu od stavki koja posebno zabrinjava jer se prema Bartletu na početnoj strani ovog veba nalaze četiri jednostavna uputstva:
- Dodajte ime na listu
- Dodajte novac u kasu pored imena osobe koju želite mrtvom
- Predvidite kada će nastupiti smrt osobe
- Ko pogodi, dobija iznos iz kase
Kako je ovo vreme teško predvideti, dodato je i peto pravilo:
- Dozvoljeno je da sami ostvarite svoje predviđanje.
Za one koji su svesni da je ovo mesto za nedovoljno iskusne korisnike interneta potpuno neistražena oblast, a ipak žele da se upuste u avanturu koja ih poput ruskog ruleta može jednim klikom odvesti u ambis, da podsetimo na još jedno pravilo koje ih tamo čeka:
„Na vrhu drveta života se ne nalazi ljubav, već lulz”.
