Sve od nekud dolazi, magična ostvarenja ne postoje, a Ajnštajnova konstatacija iz naslova upravo o tome govori.

Često nas oduševe slike, fotografije, književna i dramska dela, pa i mnogo jednostavnije stvari poput dizajna neke haljine, ili dekora na torti. Olako zaključujemo da je to rad genija, i pretpostavljamo da ga je u stvaranju vodila nevidljiva božanska ruka.

Kreativni ljudi zaista imaju jednu crtu genija, a to je sposobnost kvalitetnog posmatranja i povezivanja znanja iz oblasti koje na prvi pogled nisu srodne. Ovakve osobe su sposobne da primete privlačne detalje u radovima drugih ljudi (čak i ako su radovi globalno osrednjeg kvaliteta) i da kvalitetne elemente primene u svom radu. Suštinski, kreativna umetnost je imitacija bez kopiranja.

• Balerina Tamara Rojo, poznata po ulozi Giselle, otkrila je da je najveću inspiraciju za svoju ulogu dobila gledajući film Plesač u mraku, koji je doživela kao modernu verziju priče o mladoj devojci prema kojoj je okolina nepravedna.
• Kompozitor Mark Antony Turnage kaže da umetnici treba da zaborave zabludu da će im ideja naići kao munja. Na ideji se radi, i to nikada kada ste njome opčinjeni, nego tek kada se „ohladi“. U svom radu prati stope čuvenog Šestakovića od kojeg je usvojio i praksu da uvek stvara u apsolutnoj tišini bez ijednog zvuka koji bi mu odvlačio pažnju.
• Dramski pisac Anthony Nielson ističe da je za umetnika veoma važno da ima život izvan svog studija, i da bude upućen u dešavanja van svog posla. Tokom pisanja drame Penetrator, Nielsen je nebrojeno puta slušao pesme Sade iz njene najmračnije faze. Kaže da mu je ta muzika budila refleks koji ga je iz svakodnevnog života vraćao u pravo raspoloženje potrebno za pisanje.
• Koreograf Jasmin Vardimon tvrdi da najbolju inspiraciju dobija sa mesta koja imaju veliku emocionalnu dinamiku: bolnica, parkova i sudnica. Inspirišu ga knjige, naročito one koje ga zainteresuju za biografiju autora. Ponekad se fiksira za rečenicu koju čuje u prolazu, na pitanja na koja se ne može lako odgovoriti, ili na reči koje čuje od svog deteta.
• Arhitekta Sunand Prasad ima zanimljivu priču koja se tiče inspiracije u stvaranju. Kada projektuje zgradu, u jednom periodu, na nekoliko dana prestaje da bude arhitekta, i postaje detektiv. Tada sam sa sobom otkriva enigmatiku života koja će se dešavati u objektu koji projektuje; šta će u njemu raditi ljudi za godinu, dve, nakon dvadeset godina. Tvrdi da nakon te analize dobija sposobnost da „čuje“ zvuke građevine, ono što bi zidovi rekli da mogu da progovore. Tišina, gugutanje, psovke, šapat, govore mu da li je na pravom putu.

U doba renesanse, slikari pomoćnici su stvarali svoja dela do najsitnijih detalja replikujući radove majstora, pa je ponekad teško reći da li je neki rad iz tog doba autentičan rad slikara, ili dobro izvežbanog pomoćnika. Ovo je, naravno, primer plagijarizma koji nikako ne treba mešati sa prikupljanjem inspiracije iz nečijeg rada, ali svakako postoji valjan razlog zašto se umetnici duže međusobno, i vekovima geografski i hronološli pripadaju određenim grupama. Istovremeno, novinar koji čita samo novinske članke nikada ne može biti nadprosečan, kao ni dizajner ili arhitekta koji pronalazi inspiraciju samo unutar svog poslovnog okruženja. Za istinski uspeh u umetnosti, potrebno je iskoračiti iz svoje sfere interesovanja.

Genijalnost kreativnih ljudi se ogleda u tome što su sposobni da odaberu delatnost koja odgovara njihovoj ličnosti, da bez greške prepoznaju kvalitetne detalje tuđeg rada i spretno ih ugrade u svoja dela. Radoznalost, informisanost i stalno usavršavanje su najvažnije alatke kreativnosti.

Urođena kreativnost ne postoji, naročito ne u kosmičkom smislu. Živa bića na planeti ne stvaraju život već samo preraspoređuju postojeću materiju, i na nivou objekata i na nivou ideje. Zato inspiraciju ne treba čekati, već je potrebno eksperimentisati. Kreativnost uopšte nije deo procesa stvaranja, nego reorganizacije ideja.

"Kada bi oduzeli mojim delima sve ono što pripada drugim autorima, od njih ništa ne bi ostalo." Gete