Mislm da je Zuko Džumhur jednom rekao: " Ima gradova koji imaju dušu. To su oni gradovi koji maju svoju prošlost. U tome su gradovi slični ljudima"...Epitet "večnog grada" Rim nije dobio bez razloga. Pokušaću da zanemarim ličnu euforiju što sam se uopšte zatekla tamo.

Prava metropola u kojoj, koliko sam primetila za pet dana boravka, sve funkcioniše besprekorno. Ulice su prepune Smartića i Vespi. Gledajući parkng sa tridesetak skutera poređanih "pod konac", nisam mogla da ne zamislim kako bi to izgledalo u Beogradu. Pitanje da li bi i jedan skuter ostao gde je. Vožnja metroom i opet poređenje... Doduše, teško da bilo šta može da se poredi sa beogradskim prevozom. Kada se uđe u metro (koji ima dve glavne linije) i kada vidiš veliki svetleći znak na kome piše "2 min.", znaš sigurno da će se vrata vozila za 2 minuta otvoriti. Nema gužve i nema nervoze. Kao i kod nas i tamo se pojavi neko ko želi da zaradi koji euro u gradskom prevozu, međutim, malo su uznapredovali u odnosu na naše ciganske harmonikaše. Ženica koja je ušla u metro, nosila je sa sobom elektronsku opremu sa sve zvučnicima, sa kojih se čula muzika. Ona sama je imala u ruci mikrofon, a onda zapevala jednu od italijanskih šansona. Moram priznatii da je zvucalo izuzetno dobro i vrlo prijatno. Posle refrena je prošetala po vagonu, pokupila svoj bakšis i izašla.

U startu su nas opomenuli da povedemo računa o novcu i dokumentima, jer ima mnogo lopova. Primetila sam i da ima veliki broj skitnica i prosjaka. Dok sam sedela na jednoj od bezbrojnih fontana, prišao je čovečuljak u odrpanom odelu, izvadio konopac od par metara sa privezanim magnetom na kraju, a onda počeo da "peca" sitniš iz fontane. Posle nekoliko izvučenih novčića, osvrnuo se levo-desno, prikupio svoju "pecaljku" i nastavio ka sledećoj fontani.

Na svakom koraku se nalaze brojne znamenitosti nastale u različitim istorijskim periodima. Svaki objekat, trg ili spomenik ima svoju priču. Antika, renesansa, barok i neoklasicizam se preklapaju i čine savršenu celinu. Osećala sam se kao da sam ušla u vremeplov. Svaki korak u ovom gradu je bio kao šetnja kroz istoriju. Simbol Rima - Koloseum je fascinantna građevina ne samo za ono vreme. Pre dve hiljade godina je imao kapacitet od 50000 posetilaca. Sama pomisao da na beogradskoj Marakani ima 53000 mesta, mi dovoljno govori.

Poseta Panteonu me je ostavila bez daha. Grandiozna kupola sa otvorom na vrhu odakle se svetlost prostire do svakog ćoška, nameće pitanje: kako li su "ovo" napravili bez armature?

Bazilika sv.Pera je poseban doživljaj. Veličina je impozantna, a unutrašnjost pokazuje "šta sve crkva može". Predstavlja "etalon" za sve katoličke crkve koje će se kasnije graditi, sobzirom da ni jedna ne sme da premaši gabarite ove bazilike. Ispred crkve je obelisk, visok 40 m sa postoljem, dovezen pravo iz Egipta u XVI veku. Paganski spomenik koji se nalazio ispred hrama Sunca je sada na centralnom trgu ispred bazilike, pojma katoličanstva.

Mnoštvo fontana, palata, trgova... Isuviše malo prostora i vremena da opišem sve svoje utiske. Naravno da sam otisla u Hard Rock Cafe, jer me je užasno interesovalo kako izgleda. Ne znam šta sam ošekivala - možda bar da cujem dobar rock, ali.... Ispred Cafe-a večito guzva koju prave turisti kako bi kupili koji suvenir. Na prvi pogled se čini da je navala za rezervacije u Hard Rock-u, međutim, vešte hostese samo prave predstavu, glumeći prezaposlenost. Sto smo mogli da dobijemo tek za dva sata iako je pola cafe-a bilo prazno. Polumrak (toliki da baš nisi siguran šta ti je u tanjiru)... menu vrlo siromašan (obrazloženje: originalni menu iz Filadelfije od ne-znam-koje godine) ..par burgera, par sendviča i nešto sa testom. Po zidovima su primerci velike kolekcije predmeta iz istorije rock-a, mada, pregledom njihove knjižice sa opisima predmeta, sam naletela na mikrofon Franka Sinatre... Kakve on veze ima sa rockom? U svakom slucaju, sedela sam ispod košulje Jon Bon Jovi-a i slušala muziku koja nije imala nikakve veze sa rockom. Više sam očekivala od poznatog ugostiteljskog lanca sa cafeima širom sveta. Razočarana.

Za razliku od Rock Cafe-a, Cafe de Paris i Harry's Bar imaju dušu i toliko Felinijevskog u sebi. Bila sam smeštena u hotelu u Via Veneto, za koju mnogi tvrde da je centar Rima i jedna od najpoznatijih ulica na svetu. Ulica je ovekovečena u Felinijevom filmu "La Doce Vita", a nakon njega postala mesto gde se okupljao svetski jet set. Bezgranično su me uveselile crno bele fotografije iz šezdesetih, okačene po lokalima. Momentalno sam mogla da zamislim oko sebe Anitu Ekberg, Mastrojanija, Sofiju Loren, Klaudiju Kardinale....

Najviše ljudi je bilo na Španskom trgu - na stepenicama i oko fontane Di Trevi. Sve je podređeno turistima kojih ima oko 30 miliona godišnje. Italijanke nisu više obučene po poslednjoj modi. Kriza je ostavila trag. Po tezgama na trgovima više čeprkaju rimske dame, nego turisti. Primetila sam da beogradske devojke mnogo bolje (i skuplje) izgledaju. Cene su visoke, iako ima dosta sniženja (sa 500 na 300 eura - baš i ne znači mnogo). Kafići su skoro potpuno prazni, a na svakom ćosku vas cimaju za rukav da uđete u njihovu pizzeriu ili da kupite komad koje-čega što preprodaju po ulici. Italijani su izuzetno ljubazni i predusretljivi iako je po nekada problem u komunikaciji jer slabo znaju engleski. Bez obzira na jezičku barijeru, trude se da pomognu, pa objašnjavaju i rukama i nogama, što za divno čudo uspeva. Fasade po celom gradu su besprekorne. Ne postoji mogućnost da se negde ljušti zid ili da su oštećeni prozori. O klima uredjajima neću ni da prićam. Ni na jednoj fasadi ih nema, što izgleda vrhunski...a ne kao...negde... U jednom trenutku sam videla drvored pomorandži, sa sve zrelim voćkama koje vise sa grana i pomislila - na šta bi to ličilo u Beogradu? Nepojmljivo!

Fontana Di Trevi.... ostavlja bez daha...Neptun u sred fontane deluje moćno i stvarno izaziva osećaj nečeg nadljudskog. Naravno da sam u fontanu bacila novčić ...Kažu da to znači siguran ponovni dolazak u Rim. Nisam htela da razmišljam o tome da li je to reklama gradskih komunalaca koji svakodnevno iz fontane pokupe par hijada eura. Uostalom, ko može dnevno da zaradi tolike novce, ako ne sam Bog mora? Ipak je najjači utisak na mene ostavio Rimski forum... Mesto koje je pre toliko stoleća bilo centar zbivanja...središte života....mesto prepuno ostataka hramova, stubova, mozaika, raskošnih ulica.. mesto puno duhova... magije... Vratila sam se puna utisaka i sigurna da ću opet otići. Arrivederci Roma!