Tržište mobilne komunikacije je dovelo do takve ekspanzije novih pametnihi uređaja, da onog momenta kada kupite nešto što je tek lansirano na tržištu, već je zastarelo. Telekomunikacioni inovatori svakog trenutka imaju bezbroj novijih modela koji će vam omogućiti da budete „još pametniji”.
Pametni telefon, kao uređaj koji je uspeo da objedini funkcije mobilnog telefona i kompjutera, do te mere je postao sastavni deo života svih nas da je počeo da nam blokira mozak. Dok smo nekada, koristeći velike enciklopedijske knjige morali da pamtimo informacije iz kojih saznajemo nešto novo, danas u potrazi za znanjem jednim klikom dobijamo informaciju koju nemamo razloga da pamtimo, jer nam je u svakom trenutku lako dostupna.
Stvarajući iluziju u kojoj uljuljkani čvrsto verujemo da posedujemo svo znanje ovog sveta, ovakva tehnologija je promenila način razmišljanja svih nas.
Koliko realno znamo?
Naučnici sa univerziteta Jejl nas upozoravaju da sve informacije do kojih dolazimo lako uz pomoć dvadesetčetvoročasovnog pristupa internetu, se ne skladište tamo gde bi trebalo, u našem mozgu, a koji bi po prirodnom toku tu informaciju mogao da pozove u svakom trenutku, već se oslanja isključivo na tehnologiju.
Prema rečima autora ovog istraživanja Majkla Fišera, ovaj fenomen dostupnosti informacija predstavlja pravu zamku za nas, pa često neke važne odluke donosimo koristeći se saznanjima do kojih dolazimo na internetu, apstrahujući činjenicu da u brdu podataka na koje naletimo ima i mnoštvo onih koji su pisali potpuno nestručni ljudi.
Proveravajući realno znanje, ovaj eksperiment je pokazao da oni koji su odgovarali na pitanja iz opšte kulture koristeći internet, su se ponašali daleko samouverenije od onih koji su odgovarali na ista isključivo koristeći svoje znanje.
Svaki pomak u razvoju tehnologije je oblikovao svest ljudi tako da lako mogu da dođu do potrebnih informacija. Oni koji odbijaju da joj se priklone veoma brzo shvate da su izopšteni usamljeni ratnici koji ne razumeju kako to neki klinci mogu nakon samo desetak minuta čitanja da prepričaju u par rečenica Sofoklovu „Antigonu”.
Upravljanje znanjem je postalo neophodna komponenta društva koja nas shodno kvalitetu informacija koje dobijamo na takav način prilično zaglupljuje. Sa druge strane, ako se uzme u obzir obilje netačnih pojmova svrstanih u udžbenike koji bi trebalo da budu kontrolni oblik izvora znanja, ne čudi što ulazimo u eru koja nam sve više nagoveštava nekakvu potpuno novu „pismenost”.
Lutvo Kurić, 21 Sep 2015
Planetu Zemljuj zamišljam kao jednu veliku enciklopediju u kojoj možemo naći samo empirijske činjenice. U toj enciklopediji ne možemo naći objašnjenje za bit i suštinu date empirijske stvarnosti. Razočaran sam u odnos čovječanstva prema znanju. Sve se, u krajnjoj liniji, svodi na novac. Znanje koje donosi novac je prvo na listi svih prioriteta, dok znanje koje nam objašnjava bit i suštinu empirisjke stvarnosti današnjem čovječanstvu ne vrijedi ni prebijene pare.
OdgovoriSopček Đura, 05 Dec 2015
Uvaženi g. Lutvo, slažem se s Vama, ne u reč, nego u svako slovo! Jedini amandman koji bih dodao: novac je veliko prokletstvo, od kada je sveta i veka! Na žalost, on je nužno zlo bez kojeg se ne može!?
Odgovori