Zanimljivo je da se verovanja ovog tipa vrlo malo razlikuju od kulture do kulture i da se za razliku od nekih, možda mnogo bitnijih znanja i veština, veoma brzo prenose i usvajaju. Evo objašnjenja za neka od najrasporostranjenijih narodnih verovanja:

Crna mačka. Mačka kao prijatelj kuće i omiljeni ljubimac živi hiljadama godina uz čoveka. Ipak, veći deo sveta smatra da vas očekuje neprijatnost ukoliko vam put pređe crna mačka. Ovo verovanje potiče iz doba kada se mislilo da veštice poprimaju oblik domaćih životinja, a crna mačka deluje kao stvorena za tu ulogu. Negde se se smatra i da je velika sreća kad sretnete mačku na putu, bez obzira koje je boje, jer sresti nešto sa dugim repom znači i dugu sreću. Pretpostavljamo da se u ovim kulturama zec loše kotira.

Slomljeno ogledalo. Verovatno najrasprostranjenije sujeverje na svetu, koje zlokobno predviđa sedam godina nesreće onome ko slomi ogledalo. Nastalo je iz verovanja da ogledala ne reflektuju samo lik čoveka, nego drže i deliće njegove duše. Pošto je sedam godina dug period, smišljene su i tehnike poništavanja kletve, tako što se delom slomljenog ogledala dodirne neki osveštan predmet, ili se svi delići stakla istuku u prah.

Iz kulture starog američkog juga je potekao običaj da se u kući u kojoj je neko preminuo prekrivaju sva ogledala da pokojnikova duša ne bi ostala zarobljena u njemu.

Broj 666. Tri šestice u nizu kod nekih ljudi izazivaju strah u kostima. Ovo sujeverje ima koren u delovima Biblije. U Knjizi Otkrovenja, broj 666 je naveden kao „broj zveri” i često se interpretira kao znak nečastivog i nagoveštaj kraja sveta. Antropolog Filip Stivens sa Univerziteta u Njujorku smatra da je pisac Otkrovenja koristio numeričke šifre, i da su tri uzastopne šestice numerički ekvivalent hebrejskim slovima koja označavaju ime Neroa, rimskog osvajača iz I veka.

Kucanje u drvo. Verbalni talisman „da ne čuje zlo” praćen ritualnim kucanjem u drvo se najčešće koristi nakon sudbinskih iskušenja koja su se dobro završila. Fiksacija za drvo potiče od verovanja da u njemu žive dobri duhovi, a valja dopustiti i mogućnost da potiče od verovanja u moći hrišćanskog drvenog krsta. Ovaj izraz postoji u mnogim jezicima - Knock on wood, Auf Holz klopfen, Touchons du bois, Toco madera i dr. što dokazuje da je verovanje u magiju drveta široko rasprostranjeno. Savremeni način života je donekle modifikovao ovo sujeverje, pa je sad uobičajeno da se kucne i u drveni predmet, jer živo drvo često nije u blizini.

Jadac. Viljuškasta kost grudnog koša pernate živine, u narodu je poznata i kao kost „za ispunjavanje želja”. Koristi se tako što dve osobe uzmu kost za jednu, odnosno drugu stranu, zamisle želju i povuku je prema sebi. Kada kost pukne, osobi koja dobije veći deo ispuniće se želja. Legenda kaže da je ova igra potekla iz vremena starih Rimljana koji su organizovali i borbe za jadac. Kosti ptica su u to vreme korišćene i za tumačenje sudbine, tako što su bacane na zemlju, nakon čega bi vidovnjak iz njihovog rasporeda proricao budućnost.

Kišobran u zatvorenom. Staro pravilo sujeverja kaže da se kišobran u kući ne otvara. Verovanje je nastalo u ranom periodu hrišćanstva, kada je po legendi žena otvorila kišobran u svojoj kući, nakon čega se cela građevina urušila. Podržava ga i legenda o britanskom princu koji je od gosta primio poklon, dva kišobrana, i umro za mesec dana pod misterioznim okolnostima. Iako ima labavo objašnjenje i poreklo, ovo sujeverje opstaje stotinama godinama. Činjenica da kišobranom u skučenom prostoru nekom možete izbiti oko dovoljan razlog da se ovo verovanje očuva.

Petak 13. Strah od ovog datuma potiče iz kasnog XVIII veka, a pretpostavlja se da je kombinacija dva loša aspekta, petka kad je umro Isus Hrist, Eva navela Adama da zagrize jabuku, Kain ubio svog brata Abela i broja 13, koji se oduvek smatrao nesrećnim brojem. Juda, 13. apostol, izdao je Hrista i 13 je broj koji narušava sklad magičnog broja 12 (meseca u godini, znakova zoodijaka). Po nekim podacima, preko 17 miliona ljudi u svetu ima panični strah od ovog datuma.

Merdevine. Pravilo „ne prolaziti ispod merdevina” bi bilo logično i da nije uključena komponenta sujeverja. Ko još želi da mu na glavi završe moler, kanta i boja kad se saplete prolazeći ispod merdevina? Pored praktičnih razloga, postoji i ono mitsko koje objašnjava ovo sujeverje. Merdevine, bilo da su raširene ili naslonjene na zid, formiraju trougao. Po hrišćanskom verovanju, trougao je jedan od simbola svetog trojstva, i svako njegovo narušavanje je bogohulni čin. Druga verzija kaže da raširene merdevine podsećaju na srednjevekovna vešala, pa prolazak kroz njih predstavlja nepotrebno izazivanje sudbine.

Potkovica. Grci su počeli da potkivaju konje u IV veku, a kako su ih smatrali za svete životinje, sve u vezi sa njima je imalo svetačku komponentu. Pravljene su od gvožđa, metala za koji postoji uvreženo verovanje da dobija snagu od veštica, i skoro uvek imaju sedam rupa. Broju sedam se pripisuju snažne magijske moći. Postoje brojne dileme oko toga kako treba okačiti potkovicu kao amajliju u kući. Neki tvrde da je obavezno treba kačiti sa otvorom na gore, kako bi se sreća punila, a drugi su ubeđeni da je treba kačiti sa otvorom na dole, kako bi se sreća iz nje rasipala po prostoru u kojem se nalazi. Dok se ne dogovore, ostavićemo je tamo gde pripada, na kopitu najplemenitije životinje.