Strip kao način uzbudljivog odrastanja i izraz pobunjenih duhova, uz fantastične avanture, super heroje, romantične i mračne priče, kao i večite borbe dobra i zla, je nemirnom duhu širom sveta bio i ostao omiljeno štivo.
U istoriji stripa se navodi da je prvi strip nastao u doba starog Rima, na Trajanovom stubu, a da njegovi koreni datiraju još iz doba pećinskog slikarstva. Savremeni oblik dobija krajem 19. veka u dnevnim novinama, sa ciljem povećanja tiraža. Veoma brzo ovaj oblik umetnosti je uspeo da se razvije do samostalnog medija, koji je u stereotipu "svi vole i rado čitaju" pronašao blagoslov i mogućnost da uz pomoć kreativnosti, stereotip pretvori u arhetip.
Danas je strip deveta umetnost, koja se zasniva na pripovedanju u povezanim slikama, koje su najčešće praćene rečima. Njegove osnovne karakteristike su vremenska dimezija koja se ostvaruje crtanjem (što ga povezuje sa slikarstvom), nizanjem kadrova koji se montažom pretvaraju u celinu (sto ga povezuje sa filmom) i tekst koji prati crteže (što ga povezuje sa književnošću). Zbog toga se ovaj spoj vizuelne i pisane umetnosti nekada definiše kao prelaz između slikarstva, književnosti i filma.
Kvalitet umetničkog dela se procenjuje na osnovu broja ljudi u kojima je jedno delo izazvalo neku emociju kao i uticaj koji ostavlja ili je ostavilo u prošlosti. Prošlo je više od 40 godina od kada su čitaoci na našem prostoru zavoleli avanture članova grupe TNT. Uz čuvenu rečenicu Broja 1 iz stripa “Alan Ford”: “Kaniš li pobijediti, ne smiješ izgubiti!”, odrastale su generacije. Mada je prošlo više od 4 decenije, poruke koje ovaj strip nosi su aktuelne i danas.
Među ljubiteljima stripa, veoma je popularan broj “Alan Forda” u kome se Broj 1 i članovi grupe TNT susreću sa Josipom Brozom Titom i Jovankom Broz. Pretpostavlja se da je ovaj broj zapravo falsifikat, izmiksovan iz nekoliko različitih epizoda, kao i da je jednim delom docrtavan, ali ga i kao takvog svakako vredi pogledati.
Pasionirani obožavaoci ove umetnosti imaće priliku da se bolje upoznaju sa “grafitom osenčenim valerima života”, na trećoj međunarodnoj strip konferenciji “Kragujevac godine treće”, koja će biti održana od 30. avgusta do 1. septembra. Pod pokroviteljstvom ministarstva kulture, na konferenciji će učestvovati više od 20 izdavačkih kuća, striparnica i redakcija strip-magazina. Kao specijalni gosti, svoj dolazak su potvrdili italijanski strip crtači Paolo Bizi i Alesandro Binjamini, autori serijala “Zagor”, “Dilan dog” i “Mister No”.
Pobedniku konkursa za kratki strip koji organizuje “Svet stripa”, poslednjeg dana će biti dodeljena plaketa "Branko Plavšić", dok će nagrada sponzora "Veseli četvrtak" biti dodeljena pobedniku konkursa za kratki strip u konkurenciji "Mladi lav".
Strip kao umetnost koja stalno provocira maštu, poručuje – čitajte, gledajte i pronalazite!
tri praseta, 30 Aug 2013
ta epizoda alan forda nije falsifikat, wetj je bila zabranjena u jugoslawiji, kad se pojawila u italiji, negde 70ih godina, a autori max magnus i max bunker su je naprawili jer je serijal alan ford oswojio jugoslowensko trzhishte u wetjoj meri nego shto je to bilo u italiji... chit`o sam je kao reprint u izdanju slobodne dalmatzije ili ludensa i odlichna je, plakao sam od smeha... a owe tzrtache shto si nawela nijedan od njih ne tzrta dilan doga :D
OdgovoriAna, 31 Aug 2013
Nije tu reč o falsifikatu nego o sjajno kradenim senkvencama iz originalnih epizoda, sa pojedinim docrtavanjem.
OdgovoriGrubi, 06 Sep 2013
Ne crta već je nacrtao :) Jednu od 4 priče u najnovijem Dylan Dog Color Festu nacrtao je Bignamini.
Odgovori