Kao svojevrsan oblik jednostavne forme društvene kritike, u kojoj se izražava lični stav o aktuelnim dešavanjima na zabavan, satiričan ili sarkastičan način, stendap komedija je poslednjih godina doživela ekspanziju i u našem regionu.
Od svog prvog stidljivog oblika nastalog spontano u 18. veku u Velikoj Britaniji, sa idejom da se obespravljen narod podsmehne bahatosti i moći bilo pojedinca ili vlasti uopšte, stendap komedija je pronašla svoj jedinstven put u svet zdravog humora. Kako je u osnovi njene forme karakteristična komunikacija sa publikom, aktuelnost i bliskost sadržaja, ovakav vid društveno satirične kritike su veoma brzo prihvatile zemlje sa engleskog govornog područja, a potom i druge zemlje širom sveta.
Svoj potpuni oblik je dobila u SAD 50-tih i 60-tih godina prošlog veka, pa se smatra američkim izumom i kao takva, "stand up" je zvanično 1966. godine registrovana u Oksfordskom rečniku.
Korene njenog današnjeg oblika nalazimo u burleski, koja je u danima pre mikrofona nižim slojevima društva priređivala odličnu zabavu, a njena interaktivnost sa publikom, koju su izvođači pažljivo negovali, je nešto kasnije postala jedan od glavnih aduta i obeležja stendap komedije.
Šta je zapravo “stand up”? Reč je o humorističnom nastupu čija je suština direktan i iskren kontakt sa publikom u jednostavnoj formi besedništva. Komičar je ujedno pisac, reditelj i izvođač, što ovaj žanr popularne komedije razdvaja od humoristične monodrame. Tekst uvek proističe iz ličnog iskustva, stava i pogleda na svet komičara koji kroz laku, naizgled “bezopasnu” priču kritikuje probleme u lokalnom ili globalnom kontekstu. Scenografija ove predstave je po pravilu oskudna, sastoji se od spuštene zavese ispred koje se nalazi mikrofon, pred kojim komičar treba da svojim stavom o aktuelnim pitanjima zabavi publiku.
Ovakva vrsta scenske umetnosti je donela svetsku slavu mnogim komičarima među kojima su i Bili Kristal, Robin Vilijams i Edi Marfi.
Iako je društvena kriza pogodno tlo za ovakvu vrstu komedije, "stand up" je kod nas relativno nova kategorija.
U poslednjih par godina našu publiku su počeli da osvajaju izvođači sa naših prostora.
Jedina dama u redovnoj postavi standup.rs je Jelena Radanović. Svojim iskrenim pogledom na svet i spontanim humorom ona priča o "sopstvenoj krizi identiteta". Omiljena životinja joj je crv sumnje. Voli da čita teške knjige i posmatra prolaznike iz neposredne blizine. Poznata je kao neko ko u svojim nastupima "ima mišljenje o svim temama, a naročito onima o kojima nema pojma".
O svojim počecima je izjavila: „Stand upom se bavim već 530 dana, imala sam 86 zvaničnih nastupa, što znači da nastupam u proseku na svakih 6, 16 dana ili 4,9 puta mesečno. Na fakultetu sam imala desetku iz statistike, ali ne volim da se hvalim time.“
Satiričareva istina ne prolazi kroz trijumfalnu kapiju kada pobeđuje, ali dopire do onih kojima zdrav smeh u trenucima socijalne i društvene krize predstavlja neophodan ventil. Mada ne postoji dovoljno dobar prevod engleskog izraza „stand up“, ovakav način humorističkog iznošenja mišljenja o aktuelnim tamama kod nas, po principu tamo gde ima mere nema satire, predstavlja melem za dušu onih koji i dalje imaju pameti u glavi o nekim, skroz običnim, a suštinski tako važnim pitanjima kod nas.
