On ove godine puni 100 godina. U okolini Sofije, gde ga često sreću na ulicama i u manastirima, dobro je poznat. Latinska izreka Nomen est omen (Ime je znamenje) je oživela u liku ovog čoveka. Ono što godinama čini je iskrena i nesebična dobrota u svom iskonskom obliku. Dobri svakodnevno u Sofiji prikuplja novac, koji do poslednjeg novčića donira za obnovu pravoslavnih manastira i kulturnih dobara Bugarske. Zbog načina na koji to radi, stojeći na ulici sa posudom za priloge, često ga nazivaju prosjakom.

Dobri nikada nije bio imućan, živeo je pristojno i porodično odgajivši četvoro dece, od kojih je nadživeo dvoje. Ima skromnu penziju, a pomažu ga i kćerke koje žive u Sofiji. One nikada nisu pričale o njegovom humanitarnom radu, a ni on ne želi da priča o tome, naročito od kad su mediji gladni senzacija razglasili da je svoju porodicu ostavio bez nasledstva, jer je sve rasprodao i podelio u humanitarne svrhe. Nakon kratkog i oštrog demantija ove informacije, Dobri je nastavio svoju misiju i zamolio da ga novinari ostave na miru.

Informacije o njegovim donacijama nikada nisu dobili od njega, već je vest o ovom čoveku izašla u javnost prvi put 2009. godine, kada je odbor za obnovu hrama- spomenika Sv. Aleksandru Nevskom u Sofiji objavio da je dobio najveću donaciju u svojoj istoriji. Tada se saznalo da je Dobri sa značajnim donacijama, ali i fizičkim radom, učestvovao u obnovi i restauraciji brojnih svetinja u regionu. Računajući samo velike donacije, u poslednjoj deceniji Dobri je pomogao sa preko 40,000€, a njegova misija još traje.

Kako više nije u godinama kada put od svog sela do Sofije, dug 10 km, može da pređe pešice, svakodnevno koristi javni prevoz koji mu vozači retko naplate, a putnici ga često ponude da sa njima podeli doručak koji nose. Svakoga jutra, pre nego što krene u Sofiju, Dobri otvara crkvu u svom selu čiji je sveštenik nedavno preminuo, a uveče kad se vrati je zatvara. On svoj život humanitarca sa misijom živi daleko od pomodnih salona i elegantnih donatorskih večeri, ne tražeći ni materijalnu ni medijsku podršku za ono što radi. Ne smeta mu što ga smatraju za prosjaka, mada nikada ni novčić koji je prikupio nije zadržao za sebe.

Građani Sofije dobro poznaju Dobrog, a kako se u poslednje vreme za njega čulo širom sveta često mu prilaze i turisti, radoznali da čuju njegovu priču. „Svi se rodimo i živimo sa svojim gresima, ovo je način da se iskupim za svoje“ je sve što je ikad o svojoj misiji rekao Dobri Stari Dobri Dobriev, kako ga često nazivaju.

Ostaće zapamćeni njegovi kratki i koncizni odgovori u jedinom interviju koji je dao:

Koliko si prikupio para? -"Ne znam, sve sam podelio."

Imaš li TV? -"Nemam, ni novine ne čitam. Sve je to laž i obmana."

Gde je đavo? -"Đavo je u glavi!"