Iako je sposobnost pamćenja najveća tekovina ljudskog razvoja koja čoveka odvaja od životinja, definicija pamćenja kao i princip po kojem funkcioniše, još uvek je ostala neotkrivena. Kada čovek ne bi imao memoriju, bez obzira na starosno doba, bio bi kao novorođenče. Ma koliko puta da se sretne sa istim pojmovima i predmetima, oni bi mu se činili potpuno novi. U kori velikog mozga ima oko 15 milijardi nervnih ćelija, što znači da on poseduje kapacitet koji ni jedan kompjuter ne može da dostigne. Problem je što čovek koristi samo četiri posto od ovog ogromnog kapaciteta.

Mozak radi po principu stvaranja sinaptičkih veza. Kada primi novu informaciju, on proizvede i novu sinaptičku vezu koja ima za funkciju da memoriše podatak. Ako neka od sinaptičkih veza tokom vremena otkaže, mozak će pokušati da taj isti podatak zapamti kroz druge sinaptičke veze. Kako svaki podatak pamtimo na različite načine, mozak stvara i pomoćne veze koje nam pomažu da se nečeg setimo čak i onda kada osnovna sinaptička veza zakaže.

Starost našeg mozga ne odgovara uvek broju naših godina, a ukoliko ga ne treniramo redovno on će nastaviti brže da stari. Stručnjaci takve probleme povezuju sa „radnom memorijom“ mozga koju nazivaju ograničenja u memoriji a koja predstavlja jednu vrstu oglasne table sa koje u toku rada crpimo informacije, a potom ih ili koristimo ili skladištimo u onaj deo mozga koji ne koristimo. Ako se na to doda stres, ne čudi što se „radna memorija“ privremeno briše a mi osećamo da nam se u trenutku mozak ispraznio.

Ako krenemo od naslednog faktora, veoma je mali procenat dece koja su nasledila „super um“ svog roditelja. Ljudski mozak je zapravo savršen biokompjuter, mnogo moćniji od svakog računara ali se dobra memorija stiče vežbom. Problem je isključivo u činjenici da većini ljudi niko nikada nije ukazao kako da pamti na lak, efikasan i zabavan način. Loše pamćenje ne postoji, postoje samo loše metode pamćenja.

Mozak je organ koji kontroliše i nadzire sve ostale funkcije u organizmu, pa mu je je potreban redovan trening i briga.

Evo nekoliko saveta za bolje pamćenje:

Čist vazduh – kako je kiseonik najvažnija „hrana za mozak“, najbolji lek je boravak na čistom vazduhu najmanje 40 minuta svakoga dana.

Zdrava hrana – važno je da mozak snabdevamo neophodnim supstancama za njegovo pravilno funkcionisanje pre svega voćem, povrćem i ribom.

Fizička aktivnost – pola sata brzog hoda koji ubrzava puls i stimuliše krvotok.

Pametan piše – odmorite mozak od prevelike količine informacija koje dobija tako što ćete umesto da pamtite, zapisivati svoje obaveze.

Razumevanje - pokušajte da razumete ono što treba da zapamtite jer će ih na taj način mozak zapamtiti lakše i za kraće vreme.

Povezivanje - povežite novu informaciju sa nekom koju već dobro poznajete.

Asocijacija – povežite novu informaciju asocijacijom na već poznato, kako biste je lakše zapamtili.

Navike – povremeno promenite navike kako bi mozak uhodani put zamenio za novi čime se neuralna mreža povećava.

Stres – izbegavajte stres jer se tada radna memorija privremeno briše pa vam se čini da vam se u trenutku mozak ispraznio.

Koncentracija – najjednostavnija vežba je da pišete suprotnom rukom od one kojom to inače činite (ako ste dešnjak, pišite levom rukom i obrnuto), a onda pokušajte da napišete rečenicu tako da izgleda kao odraz u ogledalu.

Ukoliko svi ovi trikovi zakažu, pokušajte da postanete uredni i da stvari koje stalno gubite uvek ostavljate na isto mesto.

Ne zaboravite, fotografsko pamćenje je veoma retko a za one koji ga poseduju se kaže da imaju savršeno pamćenje. Ovakav oblik memorije ima veoma mali broj ljudi i oni se najčešće nazivaju genijima. Među poznatim ličnostima fotografsko pamćenje su imali Nikola Tesla, Albert Ajnštajn i Leonardo da Vinči.

"Mozak bi mogao mnogo učiniti da ne mora misliti."

Stanislav Ježi Lec