Srpski manastiri (V) - Žiča

07 Feb 2013
Autor queequeg
4104 pregleda

Savremenik građenja sopoćanske crkve, Domentian, govoreći o Žiči, upoređuje je sa nevestom iz Pesme nad pesmama. Žiča je slika crkve (eklezije) koja je nevesta Hristova i ona je, pošto se spremila da se predstavi nebeskom ženiku, prečudno izvajana (misli se ukrašena) sa obe strane, spolja i iznutra.

Srpski manastiri (V) - Žiča

Manastir Žiča

je manastir Srpske pravoslavne crkve koji se nalazi u blizini grada Kraljeva pokraj mesta gde Ibar svoje vode predaje Zapadnoj Moravi. Ovaj drevni hram posvećen je Vaznesenju Gospodnjem, Hristovom Spasu. Nalazi se u podnožju planine Stolovi. Manastir je aktivan i o njemu se brinu monahinje.

„Majka svih crkava” postaje hram u kome se za prvog srpskog kralja 1217.godine kruniše njen ktitor Stefan Prvovenčani. Dve godine kasnije dobija ulogu prvog sedišta Srpske arhiepiskopije. U Žiči će se, kaže legenda, uklesati u grb grada Kraljeva i krunisati jos šest kraljeva, i za svakoga će biti otvorena a zatim i zazidana po jedna vrata, te otud i ono poetično „sedmovrata Žiča“ .

Manastir je sagradjen između 1205. i 1225. godine. Kada se početkom XIII veka Sveti Sava vratio sa Svete gore u Srbiju, srpska država je bila potresena sukobom između naslednika srpskog trona, Stefana i Vukana. Pomirivši zavađenu braću Sveti Sava je zajedno sa Stefanom odlučio da sagradi manastir Žiču kao srpsku carsku lavru. Mesto na kom se gradio manastir bilo je podjednako udaljeno i od Carigrada i od Rima, što je značilo da je Srbija na raskršću između pravoslavnog Istoka i rimokatoličkog Zapada.

Povelje kralja Stefana Prvovenčanog (1196-1228) i njegovog sina, kralja Radoslava (1228-1234), spadaju u najstarije istorijske izvore o manastiru Žiči. Nadalje, u drugoj i trećoj deceniji XIII veka, ove povelje su prepisane na zidove prolaza, ispod kule i na ulazu u crkvu.

U poslednjim decenijama XIII veka Žiča je oskrnavljena i razrušena posle pustošenja Tatara i njihovih vazala Drmana, Kudelina i kneza Šišmana. Sedište arhiepiskopije je bilo preneto u Peć, ali je srpski kralj Stefan Uroš II Milutin (1282- 1321) preduzeo radove na obnovi razrušenog manastira.

Za vreme otomanske vlasti manastir je često bio na meti napada. Preko 150 godina crkva manastira Žiče je bila bez krovnog pokrivača.

U jednom zapisu iz 1829. godine govori se da je Žiča samo jedna velika ruševina. Obnova zapuštenog manastira počinje 1855. godine zahvaljujući trudoljubivom episkopu Joanikiju Neškoviću. Već 1882. godine u Žiči je krunisan kralj Milan Obrenović. Najveće stradanje Žiča je doživela za vreme Drugog svetskog rata kada su Nemci bombardovali manastir. Deo severnog zida je do temelja porušen, a svi objekti koji su se nalazili oko crkve bili su zapaljeni. Nakon bombardovanja je vladika žički Nikolaj Velimirović odveden u internaciju u logor Dahau.

Crkva Svetog Spasa je jednobrodna gradjevina monumentalnih dimenzija za svoje doba, sa oltarskim prostorom usmerenim prema severoistoku i sa prostranom pripratom sa pirgom (kulom) na jugozapadnoj strani. Osnova crkve ima oblik slobodnog krsta. Dužina osnove je 44 m, među najvećim u Srbiji srednjeg veka. Na zapadnoj strani je prostrani narteks (predvorje, prednji deo crkve), sa krstastim rebrastim svodovima. Na ulazu se nalazi visoka kula. Fasada je obojena u crveno, kao manastiri u Svetoj Gori. Crvena fasada manastira je simbol kraljevstva.

Hram nije kao nekad oslikan freskama, sačuvana je svega petina i vrlo malo fresaka sa pocetka XIII veka. Punih sedam i po vekova istoriju Crkve Svetog Spasa su pratili ratovi, požari i razaranja svake vrste i čudo je da je i slikarstvo i u ovako malom obimu sačuvano.

Očaran njenom lepotom,Vasko Popa je nadahnuto opevao Žiču:

Žiča

Crvena gospodjo Žičo

iz mog srca izlaziš

Koračaš sedmovrata

U pratnji svog ženika sunca

Po zrelim talasima žita

I stojiš na samom vrhu

Izabranog trougla u plamenu

Prkosiš i suncokretu

I žitoskvrnitelju

Iz dva carska ugla pod tobom

Koračaš u pravcu svoje visine

I visoke ljubavi

u jednom mogućem pravcu

Koračaj ljubim ti korake

Crvena gospođo Žičo

izvor: http://www.zaduzbine-nemanjica.rs

http://sr.wikipedia.org

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru