Za milione ljudi, prvenstveno u SAD, Crni petak je od 1960-tih godina dan kada započinje kupovina božićnih poklona. Na ekstremnim popustima se prodaju uglavnom igračke, multimedijalni uređaji i odeća. Svoj naziv, ovaj trgovačko-potrošački praznik duguje Danu zahvalnosti koji uvek pada poslednjeg četvrtka u novembru, između 23. i 29. novembra. Crni petak je dan koji osvane nakon Dana zahvalnosti (Thanksgiving). Crni je, kažu, iz mnogo razloga.

U vreme kada je knjigovodstvo vođeno ručno, balans upisan u knjige crvenim mastilom je značio poslovne gubitke, dok su dani upisani crnim mastilom značili dane dobrog profita. U želji da pred kraj godine rasprodaju zalihe i podstaknu kupovinu, prodavci su spuštali cene do granice isplativosti i tako uspevali da povećaju profit i reše se lagera robe kroz veliki promet. Druga verzija kaže da je danu kupovine kumovala policija Filadelfije, 1960. godine, kada su tokom prvog petka nakon Dana zahvalnosti ulice bile potpuno zakrčene automobilima kupoholičara. I ove godine, Crni petak je opravdao svoje ime, u najgorem mogućem kontekstu. U sumanutoj trci da prigrabe snižene artikle po najboljim cenama, u Americi je život izgubilo 7, a povređeno je 98 ljudi.

Kod nas, na veliku sreću u nesreći nemaštine, takvih incidenata nije bilo. Nije da smo kao narod gadljivi na rasprodaje, nego se prosto nije imalo oko čega tući, pa tako sačuvasmo dostojanstvo. Trgovci se jesu potrudili, pompezno najavljujući Crni petak, koji je u srpskoj izvedbi trajao između 3 i 5 dana! Računajući isključivo na magičnu moć natpisa AKCIJA, POPUST i RASPRODAJA, u većini prodajnih objekata su istakli nove cene, gotovo identične starim, uz upadljiva obeležja -70%, -50%, -20%. Snaga proste logike bi možda i zakazala pred ovim nečasnim marketinškim trikovima, ali zakon skromnog budžeta je ostao neumoljiv. Prazan novčanik je, na srpski Crni petak, bolje od trgovaca znao da obračuna pravu vrednost popusta.