Kuckanje olovkom po stolu ili lupkanje nogom o pod, vrtenje upaljača u ruci, pravljenje uvojaka u kosi, listanje mobilnog telefona ili žvrljuckanje po hartiji za vreme sastanka su samo neke od radnji koje nesvesno činimo kako bi zabavili prste onda kada želimo da ublažimo stres.
Igračka proizvedena kao „anti stres za decu“ napravila je na svetskom tržištu pravi bum. Mada namenjena mlađoj populaciji, sve češće se sa njom igraju i odrasli.
Iako su čitave generacije tokom prošlog veka bez prevelike pompe, polemisanja i psihoanalize stasavale uz jo-jo ili klik-klak koji su pomagali deci da na jednostavan način nesvesno izbace iz sebe svu negativnu energiju i smire nervozu, danas kada je u eri digitalizacije jedna obična mehanička igračka potpuno osvojila osnovce, roditelji, psiholozi i profesori su zabrinuti.
Fidžet spiner, igračka proizvedena sa ciljem da poboljša koncentraciju dece sa specijalnim potrebama i poremećajem pažnje, neverovatno lako je pronašla put do mnogih tinejdžera koji umesto da stres od škole i kompletnog okruženja ublažavaju grickanjem noktiju, svoje prste angažuju igrajući se sa spravom koja se sastoji najčešće od tri kraka, a zbog kugličastog ležišta u sredini se okreće oko svoje ose kad se zavrti među prstima.
Dok jedan deo analitičara smatra da je to samo slika potrošačkog društva u kojem su školarci navikli da stalno imaju novu razonodu, drugi deo se pita kako to da je pored raznih kreativnih video igrica koje su danas svima lako dostupne, decu privukla jedna tako prosta mehanička igra.
Generacije su odrastale uz igračke za koje se činilo da im na stupidan način pomažu da se izbore sa stresom, pa je za čuđenje reakcija pedagoga i roditelja koji bučno ističu da nikakvoj igrački nije mesto u školi. Pod tim podrazumevaju telefone, tablete, ali i spinere koji kontra svemu komplikovanom što ih danas u digitalnom svetu okružuje, deci pomaže da se na jednostavan i pre svega opipljiv način opuste i poboljšaju koncentraciju.
Naši psiholozi i sociolozi su ovakav oblik zabave najčešće okarakterisali kao masovnu poblesavljenost i pomodarstvo, ali su se u jednom ipak složili: ovolika popularnost spinera ukazuje na veliku prisutnost nervoze i ankcioznosti kod dece školskog uzrasta, što ukazuje na to da bi osim puke kritike tinejdžera, trebalo krenuti i u akciju koja bi podrazumevala sistemsko rešavanje ublažavanja stresa dece u školi.
Dok vrteći spiner deca nisu svesna da ih takva radnja smiruje, kako bi se usredserdili na posao, mnogi odrasli „zvukomanijaci“ koji veruju da ih škljocanje upaljača, povlačenje rajsflešusa ili drikera na bluzi, lupkanje noktima po stolu i druge slične nesvesne aktivnosti ne samo smiruje, već im i pomaže da neku fizičku radnju dovedu u sklad sa svojim mislima, rado su pribegli ovoj napravici.
Uzevši u obzir da školarcima i zaposlenima koji sede dok uče ili rade po kancelarijama, kako im se ne bi narušavala koncentracija je sve na dohvat ruke, ne moraju više ni da odšetaju do štampača, a čak ni tastature više ne samo da ne proizvode zvuk, već često i nemaju dugmiće, brojna istraživanja su pokazala da pravljenje tih malih, učestalih pokreta rukama ili nogama, poboljšava krvotok tokom dugog sedenja i utiče na pravilan rad srca.
Mada u raskoraku sa duboko uvreženim mišljenjem da svako ko razmišlja mora da bude miran poput kipa „Mislioca”, čini se da u savremenom dobu ta potpuna umrtvljenost organizma na poslu ne može da doprinese željenom efektu, kao i da te duboke misli u eri sveopšteg sedenja, nekada traže i malo fizičkih pokreta koji nas čine budnim i spremnijim za suočavanje sa zadacima koji su pred nama.
Odrasli ga koriste za zagrevanje prstiju pre dugotrajnog kuckanja po kompjuteru ili odvikavanja od pušenja jer umesto cigarete sad nešto drugo vrte po prstima, a deca umesto grickanja noktiju pre stresa koji ih u školi pre kontrolnog očekuje.
Lupkanje nogom i slični nervozni pokreti kako kod dece, tako i odraslih, nisu baš društveno prihvatljivo pomagalo jer takvi pokreti najčešće ozbiljno nerviraju okolinu i odvraćaju pažnju od posla kojim se ostali prisutni bave, a kako spiner zadovoljava obe strane ne čudi podatak da je tržište za ovu trokraku igračku postalo toliko veliko da je u rekordnom vremenskom periodu tokom 2017 -te godine ova igračka uvršćena u red jednih od najvećih poslovnih poduhvata.
Umesto džoginga u prirodi, čini se da se je na pomolu doba u kojem se već naziru obrisi odnosa: čovek - predmet - fizička aktivnost, koji stvara i novu vrstu komunikacije u kojoj će različiti nervozni fizički pokreti početi i u jezičkom smislu da imaju svoje jasno značenje.
