Smrt, kao jedna velika izvesna nepoznanica u života svakog čoveka je tema kojoj se pristupa najčešće sa prizvukom straha koji budi radoznalost i želju za saznanjem da li postoji i kako izgleda to „nešto posle“.
Mada se pojam smrti može posmatrati kroz:
- ars moriendi (umetnost umiranja), filozofski pravac po kome na osnovu saznanja o umiranju učimo kako da živimo, odnosno dočaravamo smrt u procesu koji nazivamo život,
- religijski aspekt, koji govori o tome da uprkos patnjama i kraju koji nas neizostavno sve čeka, ljudi žive jer veruju u neprikosnovenost života, i
- tanatologiju, naučnu disciplinu nastalu početkom dvadesetog veka koja obuhvata istraživanja i analizu informacija iz oblasti medicine, biologije, sociologije, psihijatrije, psihologije, psihoanalize, filozofije, religije, antropologije, istorije i umetnosti vezanih za smrt,
ovaj pojam se najčešće razmatra kroz razna ljudska nagađanja i zamišljanja, koja dobijaju oblik nadrealnog, zastrašujućeg, ali često i komičnog.
Ne postoji jedinstven opis „Anđela smrti“. Dok ga neka verovanja opisuju kao biće koje ima četiri lica i bezbroj pari očiju i jezika koji se nalaze na telu iz koga izlazi preko 4000 krila, druga ga doživljavaju kao starca koji se oslanja na štap. Ipak, najpopularniji opis „Smrti“ je predstavljen u figuri koja sa crnim ogrtačem, kapuljačom u kojoj je ponekad glava kostura i kosom u ruci ide svetom i oduzima ljudske živote onda kada im je to sudbina odredila. Na osnovu ovakvog verovanja „Sablasni kosač“ se kao lik pojavljuje u mnogim romanima, stripovima i filmovima.
Kada žele da svom delu dodaju notu primamljivosti za publiku, mnogi autori smišljeno dodaju element života i smrti. Horor filmovi ne bi unosili takav strah gledaocima da se u njima glavnom junaku ne preti smrću. Sa druge strane, veoma često „Sablasni kosač“ umetnike inspiriše na apsurdne situacije uz pomoć kojih se oni na satirično – ironičnan način osvrću na život i smrt. Jedan od mnogih primera je roman „Mort“ Teri Pračeta u kome mladiću, koji bezuspešno pokušava da se zaposli na berzi rada, „Smrt“ ponudi posao. Pošto je dobio obećanje da za takav posao nije neophodno da bude mrtav, on prihvata da postane šegrt što je ovom delu dalo oblik urnebesne komedije.
Da se o njoj ne bi više govorilo kao o misterioznom svetu konačnosti i da bi se razbio strah izvan umetnosti i nauke, Smrt se danas ušetala u kafiće širom sveta. Kao rezultat potrebe da se suoče sa strahom od smrti, u svetu se sve više ljudi okuplja na mestima gde se uz čaj, kafu i kolače na pozitivan način razgovara o ovoj temi. Svojim posetiocima „Smrt kafei“ nude mogućnost da se uz prijatno ćaskanje suoče sa neminovnošću sopstvenog kraja, ali i kako da se bore sa tugom onda kada izgube svoje najmilije. Ovakvo okupljanje predstavlja prećutni sporazum da se kroz suočavanje sa slikama smrti, uz diskusiju u prijatnoj atmosferi, koliko – toliko imunizira pojam smrti i razbije svaki strah od nje.
Trenutno u svetu postoji preko 1400 kafića u kojima se upijaju informacije o smrti, a nakon ovako popijene kafice i druženja, umesto da ih proganja misao o izvesnom kraju sopstvenog postojanja, iz ovih okupljališta mnogi izlaze sa potrebom oživljavanja i drugih važnih vrednosti u životu, kao što je recimo dostojanstvo.
