Prosjačenje nije pojava karakteristična samo za siromašna društva. U najrazvijenijoj državi sveta, SAD, na ulicama živi preko pola miliona ljudi. Veliki broj njih su žrtve krize nemislosrdnog kapitalizma, ratni veterani koji se nisu snašli pri povratku u mirnodopske uslove, ljudi koji su nekad živeli normalan porodični život. Tužna statistika pokazuje da su se mnogi od njih odali alkoholu i narkoticima, što im dodatno otežava povratak u socijalni sistem. Slike koje slede su istovremeno tužne i smešne.

„Žena mi je kidnapovana! Fali mi 89 centi za otkup.“

Ko ne bi pomogao ovom nasmejanom mužu u problemu?

„Njen advokat je bio bolji od mog!“

Evo još jednog kojeg je žena dovela do prosjačkog štapa. Računajući na samilost onih koji će se prepoznati u problemu bankrota zbog razvoda, čovek je odlučio da se požali sapatnicima.

„Kladim se da me ne možete pogoditi novčićem.“

Ovaj stražar na raskrsnici razume da sve mora da se zaradi, pa poziva prolaznike da igraju igru gde će ga gađati sa 25 centi.

„Prihvatam verbalne uvrede za 1$.“

Prilično korisna usluga na sred prometne saobraćajnice. Kad vam umakne onaj ko vas je bahatim ponašanjem u saobraćaju iznervirao, ovaj nevoljnik za 1$ preuzima obavezu da odsluša vaš verbalni izliv besa.

„Pecam za pivo.“

Sa zanimljivim rešenjem pecaljke na čijem je kraju posuda za novac, ovde nema mesta dvosmislu.

„Zdravo prijatelju. Tražim dobrostojeću damu da mi bude žena. Zovem se Robert... Dame koje još uvek nisu bogate ali im dobro ide će takođe biti uzete u razmatranje.“

Kad vam neko kaže da je zaprosio ženu, ne padne vam na pamet da je prosio ovako javno i to masovnom prosidbom. Ali, Robert je ozbiljan. Da li je i dobra prilika, prosudite sami.

„Nevidljiv i beskućnik! Ja sam Frank Jenkinson, siromašan, beskućnik i oboleo od nevidljivitisa. Molim vas, donirajte da se izlečim. Bog vas blagoslovio!“

Frank je očigledno imao pametnija posla nego da sedi i drži svoju posudu za milosrđe. Ovaj koncept ima brojne prednosti. Moguće je instalirati po jednog nevidljivog sebe na svakom ćošku, i samo „se“ obilaziti i kupiti pazar povremeno.

Iza ovih duhovitih natpisa, osmišljenih da navedu prolaznike da se zaustave i udele nešto novca umešto da okreću glavu od neprijatnog prizora, sigurno stoje teške priče. Danas gledamo samo ono što poručuju svetu u svojoj jedninoj misiji - da prežive do sutra. Kažu da su za dobru ironiju sposobni samo ljudi sa teškom životnom pričom i bogatim iskustvom. Slike ovih ubogih ljudi sa ulice govore u prilog toj teoriji.

fotografije: List25.com