Najstariji poznati pisani tragovi o gajenju šljive potiču još od grčkih pesnika Arhiloha (rođen oko 650. godine p.n.e.) i Hiponakta (sredina VI veka p.n.e) a prvi koji je opisao tri sorte šljive bio je Teofrast (oko 370 - 287. godine p.n.e.) Aristotelov učenik i naslednik u upravljanju peripatetičkom školom u Atini. Postoje i dokazi da je na prostorima Balkanskog poluostrva šljiva gajena još u vreme kasnog bronzanog doba.

U iskopinama sojenica u Bosni iz tog vremena, pronađene su koštice trnošljive i trešnje. Najrasprostranjeniju kasno-cvetajuću sortu šljiva na ovim prostorima - požegaču (madžarku) - preneo je na Balkan Aleksandar Makedonski, 333. godine p.n.e. Posle osvajanja Sirije i prodora na Kavkaz (65 godine p.n. e.) Rimljani su preneli i neke sorte plemenitih šljiva sa tih prostora na teritoriju današnje Italije. Odatle je nastavljeno širenje šljivarstva po celoj Evropi. U ranom srednjem veku, šljive su u Evropi gajene isključivo na manastirskim i feudalnim imanjima, o čemu postoje zapisi, na primer iz Moravske (VII vek), kao i Franačkog carstva u vreme vladavine Karla Velikog. Visoko cenjena, gaji se u celom svetu. Najveći proizvođači su Rusija, Kina, SAD i Rumunija. Srbija spada u značajne proizvođače šljiva u svetu.

U našim krajevima sveža šljiva može se jesti od maja do oktobra. Podatak da je Srbija davne 1987. godine izvezla oko 30,000 tona suve šljive u SAD u vrednosti od današnjih 30 miliona dolara govori o velikom ekonomskom potencijalu Srbije od izvoza ovog vrednog proizvoda. U Srbiji je na približno 150,000 hektara zasadjeno oko 42 miliona stabala šljive, a rod je oko 450,000 tona dok 64% ode na proizvodnju Šljivovice. Za proizvodnju rakija koriste se sorte Čačanska rana, Čačanska lepotica, Čačanska rodna, Stenli, ali se najkvalitetnija Šljivovica dobija od Požegače i Crvene ranke. Kao zaštitni znak bakine kuhinje, šljivu možemo videti kao pekmez na policama i kao kompot kuvanu u vodi, sa dodatkom limunove kore, šećera, i začina. Raznih veličina, različitog ukusa, raznih boja poznato je preko 2000 vrsta šljiva nastalih ukrštanjem.

Lekovito ulje od koštica šljive

Svima su nam više ili manje poznati proizvodi od šljive, ali da li ste znali za hladno cedjeno ulje od njenih koštica? Koštice šljive se obično bacaju, ali to je šteta zato što sadrže B17 vitamin, koji je veoma koristan kao preventiva i u borbi protiv raka. Osim toga značajan je sadržaj E vitamina u ovom ulju. U svetu se odavno proizvodi hladno cedjeno ulje od koštica šljive, a odskora i kod nas. Osim oralno ovo ulje se može koristiti za spoljnu upotrebu i za izradu kozmetičkih preparata.

Šljivu treba jesti najviše zbog njenih nutritivnih svojstava: vitamina C (5 do 8 mg na 100 g, zavisno o kojoj se vrsti radi), magnezijuma, gvožđa i kalcijuma, a naročito je treba uzimati zbog velike količine kalijuma (240 mg na 100g). Suva šljiva u odnosu na drugo suvo voće ima dvostruko veću antioksidansnu moć. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju veći laksativni efekat u odnosu na sveže. Sveže i suve šljive predstavljaju pravu malu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina, a u tragovima se može pronaći i magnezijum i gvožđe. U bilo kom obliku ova voćka je izuzetno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, kao i neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom. Ove supstance pripadaju porodici fenola, čija je antioksidansna uloga potvrđena u mnogim naučnim istraživanjima.

Pri kupovini šljiva treba voditi računa da su plodovi čvrsti, neoštećeni i da imaju peteljku. Površina treba da bude malo zamagljena, što pokazuje da su šljive pravilno gajene. Pošto jako brzo dozrevaju, u frižideru mogu da se čuvaju najviše tri dana. Treba ih staviti tako da su odvojene od ostalih namirnica, najbolje u papirnu kesu, jer dozrevajući oslobađaju etilen koji ubrzava zrenje ostalog voća i povrća koje se nalazi u frižideru. Osim toga, kada ih izvadite iz frižidera treba ih ostaviti da izvesno vreme odstoje na sobnoj temperaturi, jer im se na taj način vraća maksimum sočnosti i slatkoće.

Zamrznute šljive, po pravilu, mogu da se čuvaju u zamrzivaču najduže tri meseca. Pre nego što se stave u zamrzivač treba da se prepolove i da im se izvade koštice. Tako prepolovljene, ređaju se na tanjir sa kožom nadole, pa tek onda stavljaju u plastične kese i zamrzavaju. Koriste se za kompot, knedle sa šljivama, ili u nekom drugom obliku.

Ljudi koji jedu voće i povrće jarkih boja, poput šargarepe i šljive, privlačniji su, pokazalo je istraživanje britanskih naučnika univerziteta St. Andrews i Bristol.

Naučnici su ispitivali povezanost između boje tena i privlačnosti i otkrili da ljudi sa tamnijim tenom izgledaju zdravije i privlačnije. Za tu tamniju nijansu kože zaslužni su žuti pigmenti odnosno karotenoidi koji se nalaze u određenom voću i povrću. Prema tome, drage dame i draga gospodo, što češće se sladite suvim šljivama, jer ćete na taj način vaš organizam održati u formi, a drugi neće znati tajnu vaše lepote.