Sveti Luka je bio jedan od prvih propovednika hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i autor trećeg od četiri jevanđelja, nastalog oko 60. godine nove ere. Smatra se da je bio Grk, rodom iz Antiohije, rođen u neznabožačkoj porodici. Bavio se filozofijom, životopisom i bio lekar i verni prijatelj apostola Pavla, koga je pratio na misionarskim putovanjima od Filipa do Rima. Nakon smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda hrišćanstvo po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i Grčkoj.

Smatra se osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Veruje se da je lično poznavao Bogorodicu i da je ona blagoslovila čuvene tri ikone sa njenim likom rečima: „Blagodat Rođenog od mene, i moja, neka budu sa ovim ikonama”.

Preminuo je u 84. godini nove ere, kada je pao u ruke idolopoklonika, koji su ga ubili vešanjem o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj. Čudotvorne mošti Sv. Luke prenete su u Carigrad u vreme Konstancija, sina Konstantinovog. Đurađ Branković ih 1453. godine prenosi u Smederevo, kupivši ih od turskog vladara Epira za neverovatnih 30,000 zlatnih dukata, ali već 1459. godine mošti su navodno prenete u Bosnu. Tokom 1463. godine, franjevci su pokušali da krišom prenesu mošti Sv. Luke u Dubrovnik, ali ih je na putu presreo bosanski velikaš koji ih je u ime poslednje bosanske kraljice otkupio predao Mlečanima. Tako su mošti velikog svetitelja stigle u Veneciju. Ipak, ovu priču treba uzeti sa rezervom, jer mnogi istoričari veruju da mošti Sv. Luke nikada nisu napustile Srbiju nakon dopremanja iz Carigrada, a da su se moćni Brankovići postarali da one ostanu dobro skrivene ispod neke od pravoslavnih građevina. Jedno što se pouzdano zna, je da se njegovo stopalo danas nalazi u manastiru Kosijerevo, na desnoj obali reke Trebišnjice, a mali deo moštiju je u posedu Podvorja Moskovske patrijaršije u Beogradu.

Narodni običaji vezani za praznik Sv. Luke

U Srbiji je postojao običaj da se na ovaj dan ritualno konopcem opasuju staje i torovi da vukovi ne bi davili stoku. Tako je nastala izreka „ide Luka, evo vuka“. Kako su nekad zime bile duže i oštrije, kraj oktobra je označavao početak sezone snegova, pa je ostala i izreka „Sveti Luka, sneg do kuka“.

Na jugu Srbije, postojalo je verovanje da prvi gost koji uđe u kuću na svetog Luku određuje kakva će biti zima, ljuta i oštra ili topla i blaga.

Veruje se da Sv. Luka, uz Sv. Stefana i Sv. Simeona pomaže lovcima na ptice. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.

U bosanskim i hercegovačkim selima, Sv. Luka je poštovan kao zaštitnik pastira, kojima su gazde tog dana tradicionalno pripremale cicvaru i pite pazarice.

Veliki broj bokeljskih porodica slavi Sv. Luku kao svoju krsnu slavu, a u crnogorskoj tradiciji je i da dugu na nebu nazivaju „pojasem Sv. Luke”.