U hramovima SPC se danas, 22. marta po novom ili 9. marta po starom kalendaru, obeležava sećanje na stradanje 40 mučenika Sevastijskih. U narodu, ovaj praznik poznat je kao Mladenci.
U SPC je taj praznik sećanje na stradanje 40 rimskih legionara iz jermenskog grada Sevastije, koji se uprkos strogoj carskoj zabrani nisu odrekli ispovedanja hrišćanske vere. Predanje kaže da su, prema carskom naređenju, najpre bili kamenovani, ali da se kamenje vraćalo na one koji su ih bacali. U Prologu vladike Nikolaja Velimirovića zapisano je da su bačeni u ledenu jezersku vodu i da su čudom preživeli do jutra, pa su ih vojnici cara Likija ubili i ponovo bacili u jezero. Hrišćani su naredne noći kradom sahranili njihove mošti „koje su u vodi sijale kao zapaljene sveće”.
Ovaj dan je posvećen mladencima i zbog venaca kojima su mučenici venčani ljubavlju Hristovom 320. godine. Na venčanjima u crkvi na glave mladih supružnika stavljaju se venci, koji imaju trostruku simboliku: venci carski - svaki je čovek car u svom mikrokosmosu - svojoj kući, venci mučenički - jer u braku treba podnositi žrtve i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom. Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su Sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.
Narodni običaji
Ovaj praznik obiluje brojnim običajima. Mlade žene ustaju rano i mese četrdeset posnih kolačića, u spomen na 40 mučenika, koji se nazivaju mladenčići i treba da simbolizuju dug, srećan i sladak život. Kolačići premazani medom mogu biti kružnog, ali i raznih drugih živopisnih oblika, a prati ih predanje da se deljenjem mladenčića rođacima i prijateljima uvećava broj svadbenih veselja u budućnosti.
Stariji tvrde da pre Mladenaca nije dobro jesti ništa što je izniklo posle Nove godine. Na Mladence je dobro jesti med, kuvanu koprivu i zelje radi dobrog zdravlja.
Smatra se da na Mladence treba da dođu svi koji su bili na svadbenom veselju. Čak i oni koji su bili pozvani na svadbu, a nisu joj prisustvovali, obavezni su da mladi bračni par posete na Mladence. Danas se sa razvojem društva i običaji menjaju, te mladenci uglavnom sami odlučuju da li će slavu koju slave jednom u životu proslaviti u krugu porodice ili pozvati goste.
Poreklo praznika nije poznato, mada etnolozi smatraju da potiče iz najdubljih starina. Običaj darivanja mladenaca na ovaj dan zaživeo je mnogo kasnije, prvo u gradovima, a potom i na selu. Podrazumevao je darove „za kuću”, koji će mladom paru pomoći da lakše opreme svoj dom. Vremenom je postao ne samo verski praznik, već i deo običajnog bontona srpskog naroda.
