Ovoga dana praznuje se prenos moštiju svetog Đorđa iz Nikomidije u Lidu palestinsku. Sveti Đorđe je stradao za vreme cara Dioklecijana, a pre smrti je zamolio jednog slugu da mu telo prenese u Palestinu odakle mu je bila i majka i gde je imao veliko bogatstvo koje je, po njegovoj želji, razdeljeno sirotinji. Sluga je učinio sve kako mu je bilo naređeno i tu ga sahranio. U vreme cara Konstantina, pobožni hrišćani sazidali su hram svetog Đorđa u Lidi palestinskoj i prilikom osvećenja toga hrama preneli su i sahranili u njemu čudotvorne mošti ovog svetitelja i velikomučenika Hristovog.

Crkva Svetog Georgija pominje kao borca za hrišćanstvo i velikomučenika. Sveti Georgije, koji je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru, pogubljen je 303. godine. Propovedao je novozavetnu veru i, po predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.

Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama, Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim, mačem ubija aždaju koja je simbol paganske vere, dok se na ikonama za praznik Đurđic predstavlja kao pešak u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci. U pravoslavnim manastirima, Sveti Georgije je prvi u redu svetih ratnika sa štitom i krstastim mačem.

Veoma poštovan u srpskom narodu, sveti Georgije slavi se dva puta godišnje – kao praznik prenosa moštiju svetitelja, Đurđic, i 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti, Đurđevdan.