Otkriven je 1931. godine u blizini Via Tiburtina, istočnog predgrađa Rima. Pretpostavlja se da je u njemu sahranjen jedan od generala Marka Aurelija, a dekoracije na sarkofagu neverovatno podsećaju na dekoracije Stuba Marka Aurelija. Verovatno je napravljen u periodu od 190. do 200. godine, kad i ostali od 25 poznatih kasnih ratnih sarkofaga Rimljana i ređe Atinjana. Prvenstveno su naručivani za vojne komandante i ukrašavani ornamentima koji prikazuju detalje slavnih bitaka.

Ono što sarkofag Portonacio izdvaja od ostalih iz tog perioda je, kao prvo, izuzetan talenat umetnika koji ga je napravio, sa savršeno pogođenom tehnikom izrade koja je omogućila živu igru svetlosti i senke. Druga zanimljivost je da general kome je namenjen sahranjen u sarkofagu pre nego što je rad na njemu završen, a da je potom mesto predviđeno za njegov lik ostalo prazno.

Nema sumnje da je ovakvu večnu kuću mogao da zasluži samo jedan od velikih ratnika i bliskih saradnika Marka Aurelija, ali je mesto na sarkofagu namenjeno za lik njegovog visokog oficira ostalo prazno, a prednji deo sarkofaga krasi samo lik Marka Aurelija.

Danas možemo samo da nagađamo zbog čega je lik generala, ili eventualno visokog zvaničnika, izostao sa prednjeg dela sarkofaga. Novac svakako nije bio problem, jer je izrada ovakvog sarkofaga bila izuzetno skupa i trajala je nekoliko godina. Takođe, ostatak sarkofaga je potpuno očuvan, što znači da je reputacija pokojnika bila očuvana i nakon smrti, te reljef njegovog lica nije izostao zbog nekog nečasnog čina koji bi mu pred smrt ukaljao ugled i naveo njegove savremenike da ga u večnost pošalju bez lika i imena.

U svakom slučaju, scene ratovanja, osvajanja i trijumfa, prenete na sarkofag Portonacio, i nakon osamnaest vekova verno oslikavaju snagu, hrabrost i dostignuća vojske slavnog rimskog cara.