Ann Morgan, britanska književnica i novinarka, za godinu dana je pročitala po jednu preporučenu knjigu iz svih 196 zemalja sveta. Ovo je priča o toj neobičnoj misiji.
Analizirajući svoje police sa knjigama, Anna je shvatila se u njenoj kolekciji knjiga nalaze uglavnom američki i britanski autori, sa vrlo malo dela prevedenih sa drugih jezika. Odlučila je da to promeni.
Počela je sa listom država na stranici Ujedinjenih nacija i napravila mapu svog „putovanja oko sveta“, a potom započela pisanje bloga koji će se pokazati kao velika pomoć u odabiru i pronalaženju knjiga iz svih država na svetu. Čitajući jednu po jednu, iskusila je jedinstveno intelektualno putovanje koje se ne može porediti sa turističkim posetama udaljenim destinacijama. Mesta i ljude o kojima je čitala doživljavala je kroz reči onih koji u njima i sa njima žive, shvatajući svet na drugačiji način - ne kroz novinske izveštaje i šture vesti, nego kroz osećanja ljudi koji su u tim događajima svedoci ili akteri.
Annin blog je ubrzo postao veoma čitan, a ljudi širom sveta su se javljali da joj ponude svoje preporuke i pomognu da dođe do knjiga iz njihovih zemalja. To je bilo od velike pomoći kada se radilo o malim državama čiji se autori ređe prevode, ili je izdanja na engleskom jeziku teško naći. Blog Godina čitanja sveta i danas, kada je Anina misija završena, predstavlja dragocenu riznicu preporuka književnih dela koja ljudi u državama širom sveta smatraju za reprezentativne primerke svoje kulture.
Lista koju je dobila kao preporuku za srpsku književnost je prebogata. Na njoj su se nalazili Andrić, Crnjanski, Kiš, Albahari, Pavić, Živković i dr. i njihova najbolja dela. Pomogla joj je Tijana, nekadašnja koleginica iz Guardiana, koja joj je poklonila „Komo“ Srđana Valjarevića, jedno od najboljih dela savremene srpske književnosti. Utisci koje je Anna zabeležila o ovom delu, koje opisuje kao jedno od najduhovitijih i najdubljih koje je pročitala, potvrđuju da nije pogrešila.
Zanimljiva je i lista knjiga iz našeg regiona koje je Anna izdvojila. Iz bosanske književnosti je čitala „Kako vojnik popravlja gramofon“ Saše Stanišića, iz makedonske „Sestra Sigmunda Frojda“ Goceta Smilevskog, iz hrvatske „Naš čovek u Iraku“ Roberta Perišića, a iz crnogorske sjajan roman „Uspavanka za Vuka Ničijeg“ Ksenije Popović.
Zemlje koje su joj nekad delovale nestvarne i egzotične uselile su joj se u srce, noseći sa sobom smeh, bes, ljubav, nadu i strahove ljudi koji u njima žive. Kao najvažniji deo ove mislije, Anna ističe svoju novostečenu sposobnost da se identifikuje sa ljudima i mestima koja nikad neće sresti. Po njenim rečima, „fikcija je ono što čini svet stvarnim“.
