Dobar deo veka koji je iza nas u SAD je obeležio panični strah od napada nuklearnim oružjem koji se, kako su vlasti uveravale građane, u svakom trenutku mogao očekivati od prekog i nepredvidivog istočnog protivnika. Deca su u školama obučavana da u slučaju iznenadne detonacije legnu na pod ispod školskih klupa, a odrasli ohrabrivani da skladište zalihe životnih namirnica i grade podzemna skloništa.
Neki od građana su instrukcije shvatili ozbiljno, a komforna materijalna situacija im je omogućila da svoje ideje o idealno bezbednom skloništu sprovedu u delo. Biznismen Džeri Braun Henderson je otišao korak dalje. Želeo je da njegov azil u slučaju nuklearne katastrofe bude oaza udobnosti, izgrađena po njegovoj meri i ukusu.
Na imanju u Las Vegasu je 1978. godine nikla neupadljiva dvospratnica, koja ni po čemu nije odudarala od okolnih kuća.
Da se u kući ipak krije nešto zanimljivo, otkrivao je veliki broj klima uređaja, pažljivo zamaskiranih komadima stena. Ispod jedne od njih nalazio se lift koji je vodio u kuću od 500 m2, smeštenu 8 metara ispod zemlje.
Pored standardnih kućnih sadržaja, u njoj su smešteni bazen, sauna, bašta sa fontanama i vodopadima, malo golf igralište, pa čak i roštilj skriven u lažnoj steni. Podzemna kuća ima trem koji izlazi na lažno dvorište ispunjeno veštačkim drvećem i cvećem, i bogato oslikano prizorima iz prirode. Poseban sistem rasvete se podešava tako da imitira smenu dana i noći, kada na plafonu skloništa zasvetli zvezdano nebo.
Henderson, koji je svoje bogatstvo stekao u kompanijama Avon, Gulfstream Aerospace Corp. i sada ugašenoj Monterey Peninsula Television, očigledno je bio ubeđen da se hladni rat neće završiti dobro po SAD. U partnerstvu sa teksaškim građevinarom Džejem Svejzijem, osnovao je kompaniju Underground World Homes (Svet podzemnih kuća) i na Svetskom sajmu u Njujorku 1964. godine sponzorisao izložbu pod nazivom Why Live Underground (Zašto živeti pod zemljom), sa ciljem da promoviše takav koncept stanovanja i uveri Amerikance u sve njegove prednosti.
Za Hendersona je život u skloništu bio mnogo više od poslovnog poduhvata. Potpuno posvećen ovoj ideji, on je u kući pod zemljom živeo od trenutka kad je sagrađena pa sve do smrti 1983. godine, ne čekajući da se nuklearne pretnje materijalizuju. Nakon smrti njegove supruge, 1989. godine, kuću je nasledio daleki rođak koji nije delio njihov entuzijazam ka podzemnom životu.
Danas je život u najpoznatijem privatnom atomskom skloništu Amerike obavijen velom tajne. Kuća je 2014. godine prodata misterioznom udruženju Society for the Preservation of Near Extinct Species (Društvo za očuvanje skoro istrebljenih vrsta) za 1,15 miliona $, koje do danas nije obelodanilo svoje namere sa neobičnom kućom.
izvori: Vegas Inc, Las Vegas Review Journal
Sopček Đura, 27 Aug 2016
Svoj novac svako ima pravo da investira u razne ideje! Pod uslovom da ne ometa druge ljude i da ne ugrožava Majku Prirodu! Međutim, neodoljivo bih voleo da mi se pruži prilika da upitam ljude koji su investirali u takve i slične poduhvate: nakon eventualne nuklearne katastrofe, verovatno bi ste preživeli mesec, dva ili godinu dana!? A šta će se desiti nakon toga, kada ostanete bez hrane i vode, izađete iz svog skloništa i, osim vas, nema nikog preživelog...? Nikako ne bih voleo da se, u takvoj situaciji, nađem u njihovoj koži! ZAISTA!!!
Odgovori