Iako svestran, Salvador Felipe Jacinto Dalí, bio je pre svega slikar koji je odavno prepoznat kao jedan od najznačajnijih ličnosti nadrealizma i utemeljivač moderne umetnosti, ali njegova egocentričnost je i danas vrlo provokativna pa i šokantna. Kao nadrealno talentovan i za pisanje, bez srama je govorio o sebi i svim svojim tajnama, zbog čega su ga španski kritičari smatrali za nadobudnog i netalentovanog šarlatana. Za razliku od njih, svojim raspojasanim humorom kroz koji iskreno piše o svojoj neskromnosti ili pak neskromno o iskrenosti, Dali je uspeo da osvoji publiku širom sveta.

„Svako jutro kad se probudim, osetim neizmerno zadovoljstvo, jer ja sam Salvador Dali.”

Muzej kraljice Sofije u Madridu je 2013. predstavio jedinstvenu izložbu u kojoj su prikazane dve strane Dalijeve ličnosti ali i koja se bavila istraživanjem načina na koji su njegova dala uticala na umetnost uopšte. Tom prilikom su posetioci mogli da vide više od 200 slika, crteža, skulptura, kao i inserte iz filmova i reklama iza kojih stoji kreativni duh ovog genija.

Sama izložba se sastojala od 11 hronoloških delova, počevši od ranih radova gde dominiraju aluzije na porodicu, preko dela posvećenih njegovoj velikoj strasti – „poziranje samom sebi”, dela posvećenog njegovim seksualnim maštarijama pod nazivom „Anđeo”, do centralnog dela sa postavkom iz nadrealističke faze u kojoj se jasno vidi zbog čega je slikarstvo za njega predstavljalo magiju. Među eksponatima su bila izložena i 2 njegova remek-dela pozajmljena od njujorškog muzeja MOMA „Istrajnost sećanja” i „Galin anđeo”, autoportret na kome sebe vidi u kombinaciji Merilin Monro i Mao Ce-Tunga, „Pikasov portret” koji predstavlja podsećanje na komplikovan odnos dva španska genija i kao glavna atrakcija ove retrospektive, čuvena slika curenja satova „Trajnost memorije”.

Salvador Dali je bio svestran umetnik koji se osim slikarstvom bavio i filmom i pisanjem. Na ovoj izložbi posetioci su mogli da vide kratki nemi film iz 1929.”Andaluzijski pas” kao i “Destino”, kratki animirani film koji je uradio za studio Volta Diznija.

„Jedina razlika između mene i nadrealista jeste u tome što sam ja nadrealista.”

Koliko god da ovog katalonskog španskog nadrealističkog slikara, pisca, vajara, scenografa i glumca jedni hvale kao kreativnog genija prepoznatljivih crnih brkova, a drugi zbog njegove kontraverzne ličnosti misle da je bio samo vrhunski majstor u samoreklamiranju, ovaj umetnik je ostavio neizbrisiv trag u istoriji slikarstva, a sudeći po njegovim kontradiktornim stavovima u kojima se od ludosti do genijalnosti „borio sa vetrenjačama”, čini se da je njegovo najsavršenije delo bio on sam!

„Oh, Salvadore, sada znaš istinu – ponašaš li se kao genije, genijem ćeš i postati!”

Ostavio nam je kolekciju slika koje predstavljaju prikaz snova i svakodnevnih objekata u toliko neočekivanoj formi da ih kritičari i danas proučavaju, kao i biografske romane „Život Salvadora Dalija“ i „Dnevnik genija“. Voleli ga ili ne, činjenica je da ova svestrana umetnička duša spada u retke umetnike kojem su za života sagradili dva muzeja, Dali muzej na Floridi i Teatro Muzeo Dali u Figerasu.

Kao što je živeo, tako nas je i napustio. U januaru 1989. godine, dok je trajala njegova omiljena predstava Tristen i Izolda, u osamdeset četvrtoj godini prestalo je da kuca srce Salvadora Dalija. U pismu koje je pisao poslednjih godina oprostio se od svega što je mrzeo, a to su bili svi drugi ljudi, a potom srećno tokom trajanja predstave otputovao na večni put kod svoje pokojne supruge Gale.

„Jedina razlika između ludaka i mene je u tome što ja nisam lud”.