U nacionalni park Velike dimne planine (Smoky Mountains) će za nekoliko dana pohrliti desetine hiljada turista da uživaju u neobičnom fenomenu koji počinje polovinom juna i traje svega dve nedelje. Letnje noći u šumama Tenesija obasjaće svetlost slična onoj kada zasija bezbroj božićnih lampica.
Postoji preko 2,000 vrsta tvrdokrilaca sposobnih za bioluminiscenciju - stvaranje i emitovanje svetlosti od strane živih organizama. Svetlost se stvara u donjem delu njihovog abdomena, gde se kombinuje organsko jedinjenje luciferin sa enzimom luciferazom u prisustvu jona magnezijuma i kiseonika. Sinhronizovani svici (Photinus carolinus), jedna od 19 vrsta svitaca u Velikim dimnim planinama, izuzetno su efikasni u tom procesu. Skoro 100% energije koja se proizvede u hemijskoj reakciji se pretvara u svetlost. Poređenja radi, obična sijalica pretvara samo 10% energije u svetlost, a ostalih 90% se emituje kao toplota. Zbog odsustva rasipanja energije, svetlost koju proizvode svici naziva se „hladna svetlost”.
Dugo je vladalo mišljenje da svici koriste svetlosne efekte da bi upozorili ostale pripadnike svoje vrste na prisustvo predatora i slične opasnosti. Istraživanja su pokazala da je zapravo u pitanju specifičan fenomen „udvaranja” preko kojeg se povezuju muške i ženske jedinke. Kod sinhronizovanih svitaca ova veština je naročito prefinjena i organizovana. Muške jedinke lete emitujući svetlosne signale u serijama od 5-8 bljesaka žute svetlosti, nakon koje sledi period tame dug 8-10 sekundi. Za to vreme, ženke su stacionirane na zemlji, u žbunju ili na drveću i „posmatraju” signale iz vazduha. Kada je odgovarajući partner dovoljno blizu, ili je odabran po nekom drugom kriterijumu, ženka emituje svoje svetlosne signale u periodima tame muške jedinke. Ova sinhronizacija im pomaže da se pronađu u gužvi koju stvaraju rojevi svitaca.
Njihova svetlosna igra na zapadnoj hemisferi traje samo dve nedelje, jer toliko traje njihova sezona parenja. U svojim staništima u jugoistočnoj Aziji, džunglama Malezije i Filipina, razmnožavaju se tokom cele godine. Da bi larva sazrela potrebno je i do dve godine, ali svici u odraslom dobu provode samo 21 dan. Kad dođu u tu fazu, prestaju da jedu. Ovo donekle objašnjava pojavu fenomena sinhronizacije. Relativno mali prostor koji im životni vek ostavlja za parenje zahteva složene takmičarske tehnike koje će im dati prednost nad ostalim mužjacima u roju.
„To vam je kao veliki stadion”, objašnjava fenomen Mark Branham sa Univerziteta na Floridi. „Ukoliko svi viču istu rečenicu nasumično, nećete ništa razumeti. Međutim, ukoliko su sinhronizovani, moći ćete da procenite koji su glasovi dalje, a koji blizu vas.”
Prateći vremenske uslove i vlažnost zemljišta, moguće je predvideti kada će svake godine započeti sezona sinhronizovanih bljesaka. Ubrzo nakon što se pojave sporadični bljesci, svakodnevno se pridružuje sve veći broj svitaca. Za nekoliko dana njihov svetlosni ples dostiže svoj vrhunac, kada je uključen naveći broj jedinki. Nakon toga, njihov broj opada sve do dana kada se sezona parenja završava.
Mehanizam sinhronizacije je još uvek misterija.
