Obuzet nesavladivom potrebom da zabeleži njihove priče, Stajnbek je započeo rad na romanu pod radnim naslovom Salata afera (L’Affaire Lettuceberg). Dve godine kasnije, nezadovoljan uskim poljem koje je roman obrađivao on uništava svoj rukopis.

Počinje rad na delu koje će postati najintenzivnije iskustvo pisanja u njegovom životu, romanu Plodovi gneva koji će dati glas svim obespravljenim radnicima i slaviti bazičnu ljudsku dobrotu i čovekoljublje u društvu koje se neprestano dehumanizuje.

Amerika 1930-tih. Farmeri iz Oklahome i okolnih država napuštaju svoje farme propale od peščanih oluja i kreću put plodne Kalifornije u potrazi za boljom srećom, ali ih tamo čekaju beda, ucene i neprijateljstvo starosedelaca. U Plodovima gneva (1939) Stajnbek piše:

„Postoji zločin koji izlazi van polja osude. Postoji jad koji se ne može oplakati. Postoji neuspeh koji obara sve vaše uspehe. (…) Ljudi dolaze sa mrežama da skupljaju krompir iz reke i straže ih zaustavljaju; dolaze u rasklimanim kolima da uzmu bačene pomorandže, ali one su polivene kerozinom. Ljudi stoje nepomično i posmatraju krompir kako pliva, slušaju ciku prasadi koju ubijaju, posmatraju kako brda pomorandži postaju trulo blato. U njihovim očima je nemoć. U očima gladnih raste gnev. U dušama ljudi plodovi gneva rastu puni i teški, postaju zreli za berbu.”

Od dana kada je objavljen, u aprilu 1939. godine, roman Plodovi gneva hvaljen je kao remek-delo i osporavan kao sentimentalno smeće. U Kanzasu i Kaliforniji je bio zabranjen. Knjizi koja se danas nalazi u vrhu najboljih svetskih dela moderne književnosti, američka javnost dugo nije mogla da oprosti surovu istinu koju je nosila.

„Šveđani su napravili ozbiljnu grešku kada su nagradu dali autoru čiji je ograničeni talenat u njegovoj najboljoj knjizi dodatno razblažen niskodometnim filozofiranjem“ - reči su kojima je 1962. godine NewYork Times „čestitao” Stajnbeku na prestižnoj Nobelovoj nagradi. Tragovi boljševizma u njegovim delima stavljali su na test Stajnbekov patriotizam, a taj greh Amerika nije praštala.

Jedan od najzanimljivijih detalja vezanih za život Plodova gneva sačuvan je u prepisci Džona Stajnbeka sa Revrendom Birkhedom, direktorom organizacije Prijatelji demokratije (Friends of Democracy) koja se zalagala za borbu protiv antisemitizma i nacističke ideologije. Ubeđen da šalje korisnu i dobronamernu poruku, Birkhedom piše Stajnbeku da javnost njegovu knjigu doživljava kao „jevrejsku propagandu” i predlaže mu da se oslobodi takve stigme javnim dokazivanjem da nije jevrejskog porekla.

Stajnbekov odgovor Birkhedu, napisan u svitanje Drugog svetskog rata koji je obeležila dominacija ideja fašizma i antisemitizma, predstavlja sublimaciju mudrosti morala, borbe protiv nazadnih shvatanja društva i vanvremensku opomenu ljudskoj zatucanosti:

„Dragi gospodine Birkhed,

Sa mnogo tuge odgovaram na Vaše pismo. Žao mi je što neko mora da zna poreklo osobe da bi podržao ili osporio njen rad. Meni se čini nebitnim to da li sam Jevrejin ili ne, i znam da će moja izjava po tom pitanju biti beskorisna ukoliko je neko odlučio da krene putem predrasuda. Slučajnost je da nisam Jevrejin i nemam jevrejske krvi. Ne osećam nikakav ponos zbog toga.

Ukoliko insistirate - ovo je moja mapa porekla, mada vi sigurno znate šta inteligentni antropolozi misle o rasnim teorijama. Kao što vidite, ja sam iz čistokrvnog američkog legla.”

Nakon što je detaljno i sa puno sarkazma izložio svoju genealogiju, Stajnbek pismo završava rečima:

„To bi bilo to. Iskoristite to ili ne, štampajte ili ne. Oni koji iz bilo kog razloga žele da misle da sam Jevrejin nastaviće da veruju u to, dok je ljudima dobre vere i zdrave inteligencije nebitno. Ja na ovakva pitanja mogu da odgovorim, ali ako ikada budem morao da to činim - američka demokratija će umreti.“

Godinu dana nakon ove prepiske Plodovi gneva su nagrađeni Pulicerovom nagradom, a dve decenije kasnije taj roman je bio osnovni argument Nobelovom komitetu kada je Stajnbeku dodelio najprestižniju svetsku nagradu za književnost. Plodovi gneva su do danas ostali jedno od najznačajnijih, ikada napisanih dela koji se bave socijalnom pravdom.

Izvor: knjiga „Stajnbek - život u pismima“