Za razliku od neobjašnjivih pojava kada su sa neba padala jata riba i žaba, fenomen paukova koji padaju kao kiša je u nauci objašnjen kao posledica „balona”, poznate migracione tehnike koju koriste ovi mali zglavkari da bi kompenzovali nedostatak krila. Kada žele da se pomere sa neke biljke ili tla, pauci ispuštaju svilu kojom hvataju povetarac. On ih nosi u pravcu u kojem duva i podiže čak do tri kilometra iznad tla.

Poseban oblik migracije balonom predstavlja „anđeoska kosa”, koju najčešće koriste kolonije paukova da bi se izbavile iz poplava ili neke druge vremenske nepogode. Oni upere svoje stomake prema nebu i ispuste nekoliko svilenih niti u vazduh. Svaki pauk formira „padobran” oblika trougla koji mu omogućava da ga vetar odnese i nekoliko stotina kilometara od mesta gde se nalazi. Mnogi od njih ne prežive ovu avanturu, a oni koji bezbedno slete osnivaju novu koloniju.

Da bi se dogodio ovaj fenomen, potrebno je da se obilne padavine dogode u vreme kada se pauci legu. Okupljeni u kolonije, oni formiraju „tunel” od paučine koji ih pomoću vetra ili statičkog elektriciteta zemlje podiže na visinu i, ukoliko imaju sreće, nosi na bezbedno stanište. Zbog zanimljivog izgleda, nalik pramenu bele kose koji se spušta sa neba do tla, ovaj tunel od niti se naziva i „anđeoska kosa”. Kada slete pauci se u početku skrivaju u zemlji, a paučina se brzo dezintegriše brišući sve dokaze o neobičnoj avanturi pridošlica.