Iz središta kupe, prečnika 100 metara i visine oko 40 metara, uzdiže se brdašce visoko 12 metara. Čudna struktura je nazvana Patomski krater, po istoimenoj rečici koja teče u blizini. Domorodačko stanovništvo Jakuti ga poznaje kao „gnezdo ognjenog orla” i opisuje kao „zlo mesto na koje životinje neće da idu, a gde se ljudi osećaju loše i umiru”. Po svoj prilici, i priče o njegovom poreklu će još dugo ostati u domenu bajke, jer je svaka pretpostavka koju su ponudili geolozi daljim istraživanjem brzo oborena.

Dugo se održalo verovanje da je ovaj čudan „plik” na površini zemlje izazvao pad meteora. Neki su ga povezivali sa Tunguskom eksplozijom, udarom meteorita iz 30. juna 1908. godine, čiji krater nikada nije pronađen, pa se smatra da se dezintegrisao pre pada, na oko 5-10 km od površine zemlje. Dalja istraživanja su pokazala da krater nije meteorskog porekla, niti da ima vulkanskih elemenata koji bi podržali pretpostavku da je u pitanju mladi vulkan u nastajanju.

Analizom godova drveća koje raste u okolini, sibirski naučnici su procenili starost kratera na oko 250 godina. Zanimljivo je da su otkrili i da drveće u neposrednoj blizini pokazuje znake ubrzanog rasta za taj period, jer su godovi nastali u to vreme značajno širi od ranijih i kasnijih. Jedan broj istraživača je odmah prepoznao analogiju između ovog fenomena i ubrzanog rasta drveća oko Černobila nakon nuklearne katastrofe. To je podstaklo neverovatne priče, od one da je ispod kratera sagrađena tajna nuklearna elektrana, do naučne fantastike - da krater krije skladište goriva koje je za svoj svemirski brod uskladištila nepoznata civilizacija vanzemaljaca.

Priče o zloj ćudi naoko pitome misteriozne geološke enigme dodatno je podgrejao događaj iz 2005. godine. Tim iskusnih geologa, predvođenih Evgenijem Vorobjevim, prvog dana avgusta je krenuo da obavi detaljna istraživanja. Nadomak Patomski kratera, Vorobjev se srušio - i umro. Iako su lekari kao uzrok smrti naveli srčani udar, lokalno stanovništvo ništa ne može da razuveri da ga je ubio krater lično. Želeći da makar vide čudo kojim je Vorobjev bio tako fasciniran, četiri člana njegove ekipe su nešto kasnije nastavila istraživanje:

„Ostali smo bez daha. Šta je moglo da stvori takvo čudo? 250,000 m³ podzemnih stena je izbačeno na površinu i formiralo pravilan krug. Kada smo krenuli, verovali smo da ćemo znati kako je nastao čim ga ugledamo, a vratili smo se potpuno zbunjeni.” (Sergej Jazev)

Naredne dve godine krater je istraživala ekspedicija geo-minerologa Aleksandra Dimitreva, koja je ustanovila povišen stepen magnetnih anomalija. Njegova pretpostavka je bila da potiču od bogatog nalazišta gvožđa, smeštenog na oko 150 m od površine. To je ponovo podgrejalo teorije o meteorskom poreklu kratera, ali je njegov oblik gnezda sam po sebi obarao tu teoriju. Nikada nije viđen meteorski krater tog oblika.

Dobru dozu intrige je nakon serije eksperimenata dodao i prof. Igor Simonov, stručnjak za probleme mehanike, sa svojom tvrdnjom da je ovakav oblik kratera mogao da izazove „samo pad cilindričnog objekta napravljenog od materijala super-gustine kakav na Zemlji ne postoji, ali možda postoji negde u svemiru”.

Činilo se da će se misterija Patomski kratera zauvek vrteti u začaranom krugu tajnih nuklearnih proba, poseta NLO i zaboravljenih meteorita, kada je nedavno geolog dr Alaksandar Prospev ponudio mnogo prozaičnije objašnjenje. Po njegovom mišljenju, krater je posledica aktivnosti gasnog vulkana. Formirao se usled oslobađanja velike količine tečnog vodonika, a emisija toplote koja je pratila izlivanje tečnosti podstakla je ubrzani rast drveća, što je do sada tumačeno kao posledica radijacije. Strukturu kratera nalik gnezdu objasnio je dosta jednostavno - prva velika eksplozija je stvorila kupu, ispod koje se gas i dalje nagomilavao, a druga eksplozija je izbacila gas u središte kupe usled čega se formiralo malo brdo u gnezdu.

Iako je objašnjenje dr Prospeva logično i podržano jakim argumentima, nisu svi geolozi spremni da ga prihvate, prvenstveno zbog toga što na sličnu strukturu nisu naišli nigde na svetu, niti postoje dokazi da je ikada u istoriji sveta viđena. Dr Prospev i za to nudi objašnjenje:

„Ne zaboravite da razgovaramo o geofizici. U toj nauci vek traje kao naša sekunda. Ne možemo da tvrdimo da nijedan sličan fenomen ne postoji i da nikada nije postojao. Ne znamo koliko ih se obrušilo ili obraslo šumama, te ih čovek nije uočio.”

izvor: The Siberian Times