Njena gradnja je tokom pet godina gutala trećinu rumunskog budžeta, a sav besmisao ovakve građevine u državi gde je narod živeo u siromaštvu nagovestili su već pripremni radovi. Želeći da je učini što vidljivijom, Čaušesku je na mestu izgradnje podigao brdo i zbrisao brojna kulturna dobra.

Palata parlamenta je druga najveća administrativna zgrada na svetu, odmah posle Pentagona. Zanimljivo je da je Čaušesku ideju za gradnju dobio nakon posete severno-korejskom vođi, Kimu II Sungu, 1972. godine. Očaran Pjongjangom koji je izgradio njegov domaćin, odlučio da je u rumunskoj prestonici napravi zgradu u kojoj će biti smešteni svi državni administrativni organi, ali i koja će biti budući dom porodice Čaušesku. Nakon velikog zemljotresa 1977. godine ukazala mu se prilika da potpuno obnovi grad u skladu sa svojim vizijama.

Da bi teren prilagodio svojim planovima, Čaušesku je naredio rušenje preko dvadeset crkava i hramova, brojne fabrike i bolnice, i na stotine kuća. Preko 40,000 stanovnika je prisilno raseljeno. Izgradnja je počela 1984. godine. U zavisnosti od faze gradnje, između 20,000-100,000 radnika je radilo u 24-časovnim smenama sedam dana nedeljno. Da bi obezbedio finansije Čaušesku je uzeo ogromne strane kredite, a njihovu isplatu je pokrivao izvozom kompletne poljoprivredne i industrijske proizvodnje. Narod je gladovao, a životni standard u Rumuniji je pao ispod svakog minimuma. Procenjuje se da je oko 3,000 ljudi umrlo od gladi dok je nicala građevina vredna preko 4 milijarde $. Kada je zgrada stavljena u upotrebu grejanje i struja su koštali su oko 6 miliona $ godišnje, koliko i održavanje celog grada srednje veličine. U eksploataciji mermera koji je utrošen za gradnju dve planine su sravnjene sa zemljom.

Za glavnog arhitektu projekta imenovana je tada 28-godišnja Anka Petresku. Devet arhitekata je stalno bilo u njenom timu koji je angažovao i preko 700 konsultanata. Zgrada čiji se dizajn zasniva na nekoliko klasičnih stilova gradnje duga je 240, a široka 270 metara. Pored 12 vidljivih spratova, pod zemljom se nalazi još 8 nivoa. Na poslednjem je bilo smešteno atomsko sklonište za porodicu Čaušesku u slučaju nuklearnog rata.

Unutar palate se nalazi 1,100 soba, sa ukupnom površinom od 365,000 m². Za podove i dekoraciju zidova hrastovom lamperijom utrošeno je 900,000 m³ drveta, 1,000,000 m³ mermera i 200,000 m² vunenih tepiha. Za 480 lustera utrošeno je 3,500 tona kristala. Samo luster u Sali republika težak je 5 tona. Mozaici koji krase mnoge prostorije dekorisani su listićima zlata. Neke od zavesa su bile teške i po dve tone, pa su morale biti tkane ručno na licu mesta. Mnoge od njih su protkane zlatom i srebrom.

Iako bračni par Čaušesku nikada nije uspeo da se useli u palatu, zaostavština njihovih ideja je još uvek vidljiva. Balska sala je građena sa posebnom akustikom, po specijalnim instrukcijama koje su zahtevale da se aplauz jednog čoveka čuje kao aplauz desetorice. U istoj sali, na ključnim mestima su postavljene stepenice koje na prvi pogled nemaju funkciju. Zapravo, one su bile deo posebnih zahteva Nikolaja Čaušeskua, napravljene da bi se vizuelno prikrila visinska razlika između supružnika, jer je Elena bila nešto viša od njega.

Do decembra 1989. godine, kada je izbila revolucija u kojoj je svrgnut i pogubljen bračni par Čaušesku, bilo je završeno oko dve trećine radova. Palata je potpuno završena 1994. godine i sada su u njoj smešteni Senat, Dom poslanika i Muzej savremene umetnosti koji zauzima prvi sprat. Preko 70% palate je još uvek prazno, a stalna ulaganja u njeno održavanje i modernizaciju su i dalje kamen oko vrata rumunske ekonomije.

Jedina osoba koja se ikada obratila narodu sa balkona Palate parlamenta bio je pop-zvezda Majkl Džekson na koncertu 1990. godine. Da zaokruži priču o apsurdu spomenika megalomaniji svrgnutog rumunskog diktatora, okupljenoj masi se obratio rečima: Pozdrav, Budimpešto!