Zamak Alnvik (Alnwick Castle), koji je širokoj javnosti poznat po tome što su ga njegovi vlasnici, vojvoda i vojvotkinja od Nortamberlenda ustupili za snimanje filma o Hariju Poteru i serije „Crna Guja”, okružen je predivnim vrtovima koji se prostiru na 12 hektara zemljišta. Ono što te vrtove čini različitim od svih ostalih je to što se u njihovom sklopu nalazi i čuvena Otrovna bašta.
Već na samom ulazu stoji jasno upozorenje belim slovima na crnoj pozadini: „Ove biljke mogu da ubiju”, a slika lobanje sa ukrštenim kostima daje nedvosmislenu poruku o opasnostima koje vrebaju sa druge strane kapije.
Posete vrtu su dozvoljene isključivo uz pratnju vodiča, koji više puta tokom šetnje napomene da se biljkama ne prilazi, da se ne dodiruju i ne mirišu, jer su neke toliko otrovne da mogu ubiti već i samim svojim mirisom.
U ovom vrtu raste preko sto vrsta ekstremno otrovnih biljaka koje su se kroz istoriju pokazale kao odgovorne za mnoge bolesti, nenamerne smrtne slučajeve, ali i ubistva. Svoje mesto su ovde našle Atropa Belladonna, čiji su svi delovi otrovni a naročito bobice, a koju su u 16. veku žene koristile u obliku kapi da bi proširile zenice, lepote radi. Toksične ili smrtonosne doze ove biljke izazivaju ubrzan rad srca, žeđ, suva usta, teško gutanje, nemir, umor, glavobolju, halucinacije, konvulzije, ataksiju (niz neuroloških poremećaja), komu i najzad smrt.
Strychnos Nux vomica (strihnin je alkaloid ove biljke) čija je smrtonosna doza 5 mg po kilogramu telesne mase, tj. oko 350 mg za odraslu osobu. Simptomi trovanja počinju nakon dvadesetak minuta, uključuju snažne kontrakcije mišića i konvulzije, a smrt nastupa prestankom disanja.
Conium maculatum čiji je glavni sastojak alkaloid konin kojim su u antička vremena ubijani istaknuti Atinjani, među njima i Sokrat, koji je bio prinuđen da sam ispije otrov. Simptomi trovanja su drhtavica, dezorijentisanost, raširene zenice, slab rad srca, hladni udovi, koma i smrt do koje dolazi usporavanjem rada srca i prestankom disanja.
Ricinus cniommus, kod koje su otrovni svi delovi biljke, a najviše semenke. Protein ricin spada u najjače biljne otrove i čak je dvaput jači od otrova kobre. Toksični efekti razvijaju se u roku 2-24 sata. Počinju jakim bolovima u stomaku, povraćanjem i dijarejom, a za nekoliko dana dolazi do jake dehidracije, žeđi, glavobolje i moguće smrti. Temperatura pre smrti naraste i dovodi do karakterističnog drhtanja. Smrt nastupa u iscrpljenosti i grču. Nema protivotrova.
Osim navedenih i još mnogih drugih otrovnih biljaka, među kojima ima pravih cvetnih lepotica, u ovom neobičnom vrtu se gaje i biljke sa omamljujućim svojstvima poput maka, kanabisa i koke (Erythroxylon coca). Ovaj deo vrta se koristi za edukaciju o zloupotrebi droga.
Otrovni vrt je otvoren 2005. godine i umesto da obnovi stari vrt sa lekovitim biljem, vojvotkinja od Nortamberlenda, gospođa Džejn Persi (Jane Percy) je želela da transformiše obične vrtove u jedinstvenu turističku atrakciju edukativnog karaktera.
„Pomislila sam da je ovo odličan način da zainteresujemo i mlađe generacije. Decu ne zanima odakle dolazi aspirin, njih zanima da li biljke mogu da vas ubiju i na koji način, odnosno kako biste se osećali pre smrti. Kakva bi to jeziva i bolna smrt mogla biti!”
