Jezik je primarni provodnik između našeg mozga i umova slušalaca ili čitalaca. Ukoliko je taj provodnik slab i neefikasan, iskriviće sliku o našem razmišljanju i izobličiti naše ideje. Kada želimo da se ono što napišemo pravilno shvati, bilo da se radi o pisanom saopštenju, pismu preporuke za saradnike, reklamaciji za neki proizvod ili uslugu, ili o jednostavnoj prepisci među prijateljima, dobro izražavanje postaje imperativ.

Pisani trag koji ostavljamo zaokružuje sliku o nama. Često se dešava da je pisana reč neke osobe u teškom neskladu sa brojnim akademskim titulama i bogatim formalnim obrazovanjem. Skloni smo da verujemo da takve osobe jednostavno nemaju talenat za pisanje, i da je taj nedostatak nemoguće popraviti. U svom delu Politics and the English Language napisanom 1946. godine, slavni britanski novinar i pisac Džordž Orvel, najpoznatiji po svojim romanima Životinjska farma i 1984, između ostalog daje pet jednostavnih pravila koja svakome mogu pomoći da kvalitetno predstavi svoja razmišljanja i ideje.

Prilagođena našem jeziku i savremenom načinu izražavanja, ovo su neka od čuvenih Orvelovih pravila:

Izbegavajte korišćenje metafora, poređenja i ostalih stilskih figura koje ste često viđali u štampi

Deluje jednostavno, ali fraze poput: Ahilova peta, stajati rame uz rame sa, krokodilske suze, vruća stolica, hleb bez motike, polupuna i poluprazna čaša, trojanski konj i sl. je teško izbeći. Ustaljene fraze je ljudsko oko (uho) toliko puta registrovalo da one više ne izazivaju bilo kakav emotivni odgovor, niti navode na razmišljanje. Preterana upotreba takvog načina govora ili pisanog izražavanja često postaje predmet podsmeha. Ukoliko želite da koristite poređenje, osmislite nove slike, sveže i moćne.

Nikada ne koristite dugu reč kada je moguće upotrebiti kratku

Sem u slučajevima kada se koriste pravilno i dozirano, duge reči neće pomoći da delujemo pametniji. U pogrešnim situacijama imaće sasvim suprotno dejstvo - predstaviće nas kao arogantne i pretenciozne. One su teže razumljive i manje čitljive, što će dodatno opteretiti čitaoca. Kada je Fokner kritikovao Hemingveja zbog korišćenja skromnog fonda reči, Hemingvej je odgovorio:

Jadni Fokner. Da li on zaista misli da velika osećanja dolaze iz velikih reči? Misli da ja ne znam reči od deset dolara. Znam ih ja dobro. Ali dok postoje starije, jednostavnije i bolje reči, ja ću njih koristiti.

Ukoliko je moguće izostaviti reč, izostavite je

Najveća literarna dela čine skromne reči do maksimuma nabijene značenjem. Svaka reč koja ne doprinosi smislu razvodnjava moć izrečenog. Manje je uvek bolje. Uvek.

Nikada ne koristite pasiv umesto aktiva

Ovo pravilo često kršimo, jer ne shvatamo razliku između pasiva i aktiva, ni efekat koji njihova upotreba izaziva. Uporedite rečenice „prevaren sam od stane prodavca” i „prodavac me je prevario”, „zamenjen sam nesposobnijim kolegom” i „zamenio me je nesposobniji kolega”. Pasiv je moderan u savremenom izražavanju, jer izostavljanje vršioca radnje perfidno maskira odgovornost; ugovor je potpisan, kredit je odobren, sporazum je sklopljen. Aktiv je kraći, efektniji i zvuči iskrenije.

Ne koristite strane fraze, naučne izraze ili žargonske reči ukoliko u vašem jeziku postoji reč istog značenja

Ovo pravilo treba shvatiti sa rezervom. Ukoliko se obraćamo ljudima iz struke, nema razloga da ne koristimo stručne izraze. Naučni radovi, tehnička dokumentacija i stručni tekstovi imaju svoj jezik i način predstavljanja. Korišćenje stručnih termina u svakodnevnoj pisanoj komunikaciji sa laičkim auditorijumom dovešće samo do toga da nas ljudi ne shvate i traže dodatna objašnjenja. U ovim situacijama, komplikovan način izražavanja će usporiti protok ideja.

Svako od ovih pravila se lako pamti, ali teško primenjuje. Ključ uspeha je u trudu, a trud se isplati jer je pismenost važnija nego što nam se čini. Za kraj, Orvel je ostavio i šesto, najvažnije pravilo:

Bolje je da prekršite sva navedena pravila nego da napišete nešto okrutno.