Nije čudno što je nakon toliko godina traganja za Svetim gralom nastalo mnogo legendi, priča i mitova, tako da se ne zna pouzdano da li je reč o čaši u koju je Josif iz Arimateje primio krv Isusa Hrista kada ga je skinuo sa krsta, ili se radi o čaši iz koje su Isus i apostoli pili vino na poslednjoj Tajnoj večeri. Hrišćansko tumačenje Svetog grala polazi od samog kazivanja Isusa, po kome su vino i krv Isusa, isto.

Za pehar u crkvi San Isidro, koji poslednjih 1000 godina privlači hodočasnike iz svih krajeva sveta, verovalo se da je pripadao kraljici Urake. Najnovija otkrića govore o tome da ovaj kalež čuva daleko veću svetinju. Prema dva egipatska pergamenta, otkrivena 2011. godine, u biblioteci Univerziteta A-Azhar u Kairu, ova relikvija se sedam vekova nalazila u hramu Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu, odakle su ga ukrali muslimani i dali ga hrišćanima u Egiptu.

Na bazi ovog otkrića, Margarita Tores, profesorka srednjovekovne istorije na Univerzitetu u Leonu i njen kolega istoričar umetnisti Hose Migel Ortega del Rio, su nakon trogodišenjeg istraživanja došli do zaključka da je ovaj prehar oko 1050. godine poslat na dar kralju Ferdinandu Prvom od Kastilje, jednom od najmoćnijih španskih vladara tog doba, kao znak zahvalnosti što je u vreme velike gladi poslao pomoć. Ovi istoričari tvrde da je ovaj pehar španske princeze zaista Isusov pehar.

Verujući da će im Sveti gral dati moć da zavladaju svetom, mnogi su tragali za njim. Od krstaških ratova, vitezova Okruglog stola, do samog Hitlera, za ovom "amajlijom" su žudeli svi koji su želeli neprikosnovenu vlast. Mada čarobnu moć te legende niko nije udahnuo, do sada samo u Evropi postoji više od 200 pehara za koje se tvrdi da su Sveti gral.

Postoji i legenda koja kaže da Sveti gral ne predstavlja ništa materijalno i ne podrazumeva nikakvu natprirodnu moć, već da on predstavlja čašu iz koje se “pije” reč istine.