Ruzvelt taj predlog odbija, ali početkom Hladnog rata i zahlađenja odnosa sa SSSR-om, Predsednik Truman 1947. godine naređuje formiranje agencije koja će raditi na kompromitovanju SSSR-a u zemljama iza Gvozdene zavese. Ta agencija dobija ime Centralna Obaveštajna Agencija (Central Intelligence Agency;CIA) sa sedištem u Lengliju, Virdžinija (Langley, Virginia).

Prvi poznati zadatak CIA je bilo angažovanje u Ukrajini, 1949.god. U želji da podriju sovjetsku vlast CIA sklapa dogovor sa Mikolom Lebedom, zapovednikom pronacističke organizacije o slanju vojne pomoći. Akcija je trajala do početka leta 1950-te i završila nakon hvatanja i eliminisanja Lebedova i svih njegovih sledbenika u zajedničkoj akciji sovjetske, poljsle i čehoslovačke armije. Isti uspeh, ili tačnije totalni debakl, doživele su i slične akcije u Albaniji, Kini i Severnoj Koreji. Nakon neuspešnih početaka na terenu, koji su se pravdali nedostatkom finansija za izvođenje operacija, CIA je poučena iskustvom opravdala svoje postojanje u muslimanskim zemljama gde je niz uspešnih akcija doveo do okretanja zemalja u regionu Bliskog Istoka ka zapadu: Iranski državni udar 1953. ; postavljanje Kamil Čamuna za predsednika Libana iste godine; imenovanje Adiba Šišaklija za predsednika Sirije 1949. i dovođenje na platnu listu kraljeva Jordana (Huseina I), Saudijske Arabije (Ibn Sauda) i Iraka (Nuri as-Saida). Krajem pedesetih dolazi do preokreta u ovim zemljama i SAD gubi strateške saveznike, a CIA se opet pravdala nedostatkom finansija (koje su u to vreme iznosile nekoliko desetina milijardi US $).

Serija uspeha i neuspeha se nastavila i tokom 60-tih godina prošlog veka, od kojih vredi spomenuti uspešan vojni puč u Grčkoj 1967.god od koje je SAD dobila odobrenje za stacioniranje svoje flote u luci Solun; neuspešan pokušaj otcepljenja Tibeta od 1960. do 1969.god; vojni puč u Zairu 1960.god koji je rezultirao masovnim pokoljem neistomišljenika među stanovništvom; angažovanje tokom Vijetnamskog rata kada je na tom području imala celu arminu od oko 40.000 agenata u akcijama protiv Vijetkonga i obaranju vlasti u Laosu, Kambodži i Tajlandu; angažovanja u Latinskoj Americi koju SAD smatra svojim ’’dvorištem’’ imala su za posledicu da je to područje dugo bilo žarište najkrvavijih sukoba. Najveći neuspeh za CIA počeo dolaskom Džona Kenedija (John Fitzgerald Kennedy) na mesto Predsednika SAD. Odobrivši plan za rušenje Fidela Kastra (Fidel Alejandro Castro Ruz), Kenedi je potpisao odobrenje za invaziju Kube. Operacija ’’Zaliv svinja’’ završava se potpunim debaklom i još više učvršćuje Kastrov položaj na vlasti. CIA je osvetlala obraz sledećom operacijom 1964.god. kada je u Čileu na izborima poražen Kastrov prijatelj Salvador Aljende, a na vlast je došao Eduardo Frei. Međutim, Aljende pobeđuje na sledećim izborima 1970.god, a CIA pokreće svoju mašineriju za rušenje vlasti legitimnog predsednika agitujući u zemljama u okruženju. Rezultat tih borbi je dolazak na vlast Augusta Pinočea (Augusto Pinochet) 1973.god. koji je ostao na vlasti sve do 1990. godine. Najveći udarac koji je pogodio CIA desio se 1970.god. u aferi Votergejt (Watergate) kada su pripadnici CIA uhvaćeni kako špijuniraju pripadnike Demokratske stranke. Skandal koji je usledio doveo je do toga da je Ričard Nikson (Richard Milhous Nixon) dao ostavku na mesto Predsednika SAD.

Koliko je tačno operacija CIA imala, i u kojim zemljama, to niko ne zna. Čuju se za njih tek nakon neuspeha ili objavljivanjem tajni bivših pripadnika te agencije nekom mediju ili objavljivanjem knjige. Jedino što se tačno zna, ili opravdano sumnja, je da CIA ima organke u svim državama sveta, da nema skrupula u ostvarivanju cilja koji je pred nju postavio Predsednik SAD, jedini čovek koji možda ima celokupan uvid u njen rad i koristi je za potrebe nacionalne bezbednosti i štićenja američkih interesa. Ili svojih hirova, pod maskom prethodnih razloga.