Fotografije zatvora Halden u Norveškoj obišle su svet pre dve godine kada je otvoren, a sada su ponovo aktuelne, jer se spekuliše da će tamo maksimalnu kaznu po norveškom zakonu (21 godina) služiti jedan od najvećih krvnika ovog veka, Andreas Brejvik. Brejvik je 22.07.2011. godine ubio 77 ljudi pošto je podmetnuo bombu u blizini norveške vlade u Oslu, a potom i na ostrvu Utoji nasumično pucao na posetioce omladinskog kampa.
Boravak u ovom zatvoru je, po mišljenju onih koji takav način rehabilitacije kritikuju, sve samo ne restriktivna zatvorska sankcija. Ne postoji radna obaveza, a sa zatvorenicima se postupa na daleko humaniji način nego što je to slučaj u sličnim institucijama.
Zatvorske vlasti tvrde da luksuzan ambijent na 75 hektara pomaže da se održi, i dodatno smanji, već niska stopa kriminala u zemlji. Zatvorenicima je obezbeđena prvoklasna zdravstvena nega i raznoliki zabavni sadržaji.
Svaki zatvorenik dobija privatnu ćeliju sa mini frižiderom, plazma televizorom, privatno kupatilo i sobu opremljenu udobnim nameštajem. Na prozorima nema rešetki da bi se obezbedila dovoljna količina sunčeve svetlosti.
Na svakih 12 do 15 osoba dolazi specijalno opremljena kuhinja i dnevni boravak gde zatvorenici mogu da se druže i pripremaju hranu za sebe.
Zatvorenicima je dostupna teretana sa brojnim alternativnim rekreativnim sadržajima poput zida za penjanje, kao i muzički studio gde mogu snimati svoj audio materijal, i dobro opremljena biblioteka.
Arhitekta Hans Henrik Hoilund je izjavio da je Holden dizajniran tako da ne vređa dostojanstvo zatvorenika- „Najvažnije je da zatvor izgleda kao da je deo spoljnog sveta. Jedini očigledni simbol pritvora- zid od 20 m betona zaklonjen je drvećem, tako da izgleda kao da je izrastao iz šume“.
Norveški umetnik Dolk je bio angažovan da naslika mural vredan milion evra koji prikazuje zatvorenika u prugastoj uniformi.
Činjenica je da u Norveškoj samo jedan od pet zatvorenika završi ponovo u zatvoru nakon oslobađanja, u odnosu na stopu povratka koja varira od 50-70% u ostalom delu Evrope, ali je teško reći da li je to zbog uspešnog programa rehabilitacije ili zatvorskih uslova koji izgledaju kao životni master plan- pobiješ ljude, čitaš knjige, uživaš u zatvorskom apartmanu.
Sopček Đura, 25 Apr 2015
Pre više od 20 godina, supruga i ja vraćali smo se kući jugićem sa crnogorskog primorja. Na izlasku iz Crne Gore, zaustavila nas je saobraćajna policija i počelo je maltretiranje: obzirom da sam imao sve od potrebne opreme, policajac mi je tražio lance za zimsku vožnju u sred leta!? Nisam hteo da platim kaznu i nakon 6 meseci dobio sam poziv sudije za prekršaje u Pljevljima. Nisam se odazvao i par nedelja kasnije dobio sam brzopoteznorešenje da platim, simboličnu kaznu ili, kako je u rešenju pisalo, 1 (jedan) dan zatvora! Obzirom da od 1980 g. pišem svoj dnevnik, sinula je ideja: odoh ja u zatvor i eto materijala za pisanje....Sećam se, kao da je juče bilo: javljam se u pritvorsku jedinicu Padinska skela, utorak 12 h. Kada sam upravniku objasnio moje motive za dolazak, bilo mu je vrlo zanimljivo. Puno detalja sam memorisao kako bih dosta toga zapisao u dnevnik... Sutra-dan, u 8,30 h, posle 21 sata robijanja i nakon jutarnjeg postrojavanja, upravnik me šalje na razduženje, zatim sledi pristojan rastanak i... Sve ovo sam pisao apropo zatvorskih uslova u navedenom članku: Norveška kultura, visoka svest njenih građana i materijni standard im dozvoljavaju ovakve, za nas neverovatne zatvorske uslove! Sve je to lepo ali, svaki zatvorenik nema SLOBODU!!! Nakon 21 sata provedenih u zatvorskoj ustanovi, prvi i jedini put u životu, po izlasku, osetio sam neverovatan OSEĆAJ SLOBODE. Svi koji me poznaju, rodbina, Prijatelji, komšije i kolege, u detalje su čuli moje jednodnevno zatvorsko vojevanje! Ali sam svima tokom priče naglasio taj izuzetan osećaj o kojem čovek ne razmišlja dok je u svakodnevnoj trci i frci...
Odgovori