Redovno neurobik vežbanje podstiče stvaranje novih veza neurona u raznim delovima mozga, jača nervne ćelije i podstiče stvaranje moždanih nutritijenata koji unapređuju pamćenje. Nauka je odavno napustila stav da se neuroni i veze između njih formiraju samo u najmlađem uzrastu. Stručnjaci danas tvrde da mozak odraslih ima sposobnost rasta, prilagođavanja i izmene obrazaca veza između nervnih ćelija, a da nekoliko jednostavnih vežbi može značajno da unapredi naše fizičko i emotivno zdravlje u kratkom roku.

Perite zube „pogrešnom” rukom

Ceo proces obavite rukom kojom to inače ne činite, počev od otvaranja tube paste, nanošenja paste na četkicu i pranja zuba. Ova vežba aktivira nedominantnu hemisferu mozga i momentalno značajno širi površinske delove korteksa, kore velikog mozga. Povremeno i druge komplikovane radnje obavljajte nedominantnom rukom, pokušajte da crtate rukom kojom to inače ne činite, ili zamenite ruke dok koristite viljušku i nož.

Promenite jutarnju rutinu

Za mnoge od nas identična jutarnja rutina je veoma značajna jer skraćuje vreme od buđenja do izlaska iz kuće i pomaže da nešto ne zaboravimo. Stručnjaci, ipak, kažu da je za naš mozak korisnije da povremeno promenimo navike koje su postale rutina, jer tako povećavamo gustinu kore velikog mozga i unapređujemo rad nervnog sistema. Ova vežba podrazumeva da promenite TV ili radio stanicu koju uvek slušate nakon buđenja, promenite redosled stavki koje obično obavljate ujutru, promenite uobičajenu rutu ako šetate psa, koristite alternativni prevoz ili put do posla i sl.

Okrenite neke objekte naopačke

Iako zvuči smešno, korisno je povremeno okrenuti ramove sa porodičnim fotografijama, sat ili kalendar naopačke i pokušati da se snađete u takvoj postavci. Kada objekte posmatramo dok su postavljeni normalno, naša leva „verbalna” hemisfera mozga prelazi preko njih bez napora, gotovo automatski, i ne zadržava pažnju. Kada su okrenuti naopako, aktivira se desna hemisfera mozga, a mi smo prinuđeni da se više fokusiramo da bismo identifikovali slike, brojeve i informacije.

Zamenite mesta za stolom

U većini porodica svako ima svoje mesto za stolom, ali da bi mozak bio aktivan potrebno ga je često „iznenaditi” promenama. Zamenite povremeno mesta za stolom, primetićete da se promenio i pogled na prostoriju i ljude. Čak i novi način na koji ćete morati da posegnete za slanikom je vežba za vaš mozak.

Promenite navike čitanja

Procesi čitanja u sebi i slušanja dok čitaju drugi ljudi aktiviraju različite oblasti mozga. Aktivnost mozga se razlikuje čak i kad čitamo u sebi i naglas. Ukoliko ne delite životni prostor sa ljubiteljima pisane reči, pa ne možete da uživate u slušanju druge osobe dok čita, nabavite nekoliko lako dostupnih audio-knjiga i slušajte dok knjige čitaju profesionalci, a kada ste u mogućnosti, povremeno delove knjige koju čitate čitajte naglas.

Zapamtite mirise

Hipokampus je deo mozga odgovoran za skladištenje informacija iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje. Sastavni je deo limbičkog sistema povezanog sa emocijama koji utiče na procese formiranja, organizovanja i čuvanja sećanja. Funkcija hipokampusa opada sa godinama, pa tako do 80. godine života ljudi prirodno gube oko 20% nervnih veza u hipokampusu. Svako oštećenje ovog dela mozga izaziva ometanje stvaranja novih sećanja, a njegov rad se značajno popravlja ako u formiranje sećanja uz prizore uključimo mirise i zvukove. Pokušajte da se koncentrišete na mirise prostorija i zvuke koji prate događaje. To će sećanja učiniti življim i dugotrajnijim.

Više komunicirajte

Komunikacija ne podrazumeva samo razgovore sa prijateljima, kolegama i članovima porodice, već i malu izmenu modernih navika. Iako je kupovina preko interneta i u hipermarketima brža i jednostavnija, za naš mozak je korisnije da i te obaveze povremeno obavimo obilazeći male prodavnice, pijace i sva ona mesta gde se živa komunikacija sa nepoznatim ljudima podrazumeva. Iako deluje beznačajno, kupovina kod svog pekara, piljara ili mesara uticaće značajno na razvoj opštih kognitivnih sposobnosti.

Zatvorite oči

Pri ovoj vežbi svakako treba biti posebno oprezan da bi se izbegle moguće povrede. Sigurno postoji niz aktivnosti koje svakodnevno obavljate, a koje biste mogli da uradite „zatvorenih očiju”. Pa, zatvorite ih. Pokušajte da se istuširate ne otvarajući oči i dozvolite svojim rukama da bez pomoći očiju podese toplotu vode i jačinu mlaza. Neka vas kroz ceo proces vodi memorija i čulo dodira. Taktilne senzacije aktiviraju različite delove mozga, a tekstura tela koju beleži dodir umesto oka šalje mozgu posebne signale.

Broj neurobik vežbi je beskonačan. Od vaše kreativnosti zavisi koje ćete odabrati, a kako je rutina najveći neprijatelj našeg uma potrudite se da pronađete što više novih i uzbudljivih aktivnosti koje će primorati vaš mozak da konstantno pravi nove mentalne karte. Malo „nereda” u poslovnoj, erotskoj, kulinarskoj i svakoj drugoj sferi života održaće vaš mozak budnim i sprečiti da se sve češće oslanja na „auto-pilota” koji ga vodi u prevremeno starenje.