U osnovi ove diskriminacije je prosta činjenica - u Indiji su devojčice za porodicu izuzetno skupe. Drevni običaj razmene miraza (dowry) podrazumeva dve faze: kupovinu mlade, gde mladoženja daje sumu novca njenoj porodici, i darivanje, kojim se porodične nekretnine mladine porodice prenose na njeno ime, i faktički u vlasništvo porodice u koju se udaje. Ova očigledno nesrazmerna razmena dobara koja favorizuje muške potomke uslovila je da se porodice sa brojnijom ženskom decom praktično doživljavaju kao porodice na rubu propasti.

Iako dowry ritual deluje kao evolutivno napredan običaj, kojim se materijalno obezbeđuju ženska deca i tako im se osigurava blagostanje u novom domu, to u Indiji nije slučaj. Materijalna dobra uključena u „transfer roditeljstva” su često uzrok sukoba između porodica, nasilja nad ženama, pa čak i ubistava. Ukratko, imati žensko dete u Indiji je samo jedan problem više u životu.

Selo Piplantri u indijskoj državi Radžastan na neobičan način prkosi ovoj diskriminaciji. Svaki put kada se u selu rodi devojčica, narod njeno rođenje proslavlja svečanom ceremonijom tokom koje na državnom zemljištu sadi 111 stabala voća u slavu njenog rođenja. Pored toga, svaki od 8,000 seljana daje skroman novčani prilog, koji će njenim roditeljima pomoći u odgajanju deteta. Sa druge strane, roditelji novorođene devojčice potpisuju jemstvo da će devojčicu iškolovati i neće je udati do punoletstva. Tradiciju je 2006. godine započeo poglavar sela, Šijam Sundar Palival nakon gubitka svog deteta, kćerke Kiran. Lična tragedija ga je podstakla da se pobrine da će svaka naredna devojčica koja se rodi u selu biti dočekana sa radošću i poštovanjem.

Deset godina kasnije, eko-feminizam sela Piplantri je postao svetski poznat, a za seljane i izvor prihoda. Da bi sačuvali sadnice manga, šišama, nima i indijskog ogrozda, između njih su sadili obilje aloja-vere, prirodnog pesticida koji ih je štitio. Povećana potražnja za ovom biljkom otvorila im je put ka preradi i prodaji aloje i otvorila mnogo radnih mesta u siromašnom selu. Svake godine, u Piplantriju na svet dođe oko 60 devojčica, a sa njima i hiljade novih stabala voća.

Indijska vlada je počela da sprovodi brojne mere u suzbijanju selektivnog fetocida. Zabranjeno je prenatalno testiranje na pol deteta i zakonom ukinut običaj plaćanja miraza. Ustanovljen je program BetiBacho, Beti Padho kojim se od 2014. godine podstiče obrazovanje ženske dece u najzaostalijim regionima Indije. Međutim, tradicionalni, ukorenjeni običaji se teško ukidaju zakonskim odredbama. Veliki broj privatnih klinika je u trci za profitom spreman na kršenje zakona, a broj ilegalnih ordinacija za ultrazvučnu dijagnostiku pola fetusa u Indiji je u stalnom porastu.

Problem selektivnog fetocida, planskog ubijanja nerođene ženske dece postao je globalni problem. Fenomen fetalne redukcije uključio je alarm svetskih antropologa i sociologa. Ukoliko se ovoj praksi ne stane na put, za samo nekoliko decenija ćemo imati sasvim izmenjenu demografsku sliku mnogih država u kojima se danas praktikuje selektivno rađanje. Neprirodno veća muška populacija, u društvima koja su siromašna i zaostala, neće biti u mogućnosti da ostvari svoj primarni cilj - stvaranje porodice. Frustracije koja takva deprivacija potreba donosi u tradicionalno patrijarhalnom okruženju, upozoravaju stručnjaci, plodno je tle za stvaranje kriminalnih bandi, ekstremističkih grupa i ostalih patoloških formacija koje predstavljaju pretnju globalnoj bezbednosti.