Početkom 1912, arheolog amater, inače po profesiji advokat Čarls Doson, kontaktirao je Artura Smita Vudvorda, načelnika odeljenja za geologiju Muzeja istorije prirode, tvrdeći da je pronašao veliki komad lobanje nalik ljudskoj. Vudvord je nastavio istraživanje na lokaciji sa Dosonom, gde su tokom leta 1912 pronašli još delova lobanje, vilicu sa dva zuba, brojne životinjske fosile i primitivne alate od kamena.

Verujući da ljudski fosili pripadaju istoj jedinki, Vudvord je obavio rekonstrukciju koja je pokazala da se radi o ranoj ljudskoj vrsti sa velikim mozgom što je ukazivao na nivo inteligencije koji ga jasno razdvaja od majmuna. Vilica koja je ličila na vilicu majmuna, ali je imala zube nalik ljudskim, predstavljala je još jedan dokaz o vezi između evolutivnih predaka. Procenio je da se radi o biću koje je živelo pre 500,000 godina, i nazvao ga Eoanthropus dawsoni, Dosonov čovek svitanja.

Vudvord je objavio otkriće u decembru 1912. Mediji su pomno pratili ovo istraživanje, nazvavši novootkrivenog pretka Piltdaunski čovek. Naučna javnost je bila uglavnom ubeđena da je pronađen drevni Britanac, a one koji su ostali skeptični Doson je 1913. godine „počastio“ novim pronalaskom, očnjakom koji je navodno pripadao originalnom fosilu. Već 1914, objavio je pronalazak slonove kosti rezbarene u obliku nečega što je ličilo na palicu za kriket, dva kutnjaka i delove lobanje Piltdaunskog čoveka. Nakon što je Doson preminuo od sepse 1916, nijedan dalji dokaz nije pronađen.

Piltdaunski čovek je ponovo dospeo na naslovne stranice novina 1953. godine. Pre nego što su se usudili da iznesu ozbiljne tvrdnje da je ovaj pronalazak prevara, nekoliko nezavisnih timova naučnika je istraživalo više od jedne decenije. U periodu od 1912 do tada, pronađeni su brojni ljudski fosili, najviše u Africi, Kini i Indoneziji, ali i na teritoriji Azije i Evrope. Nijedan od njih nije imao parametre slične Dosonovom otkriću.

Sada su antropolozi sa sigurnošću mogli da tvrde se ljudska vilica razvila mnogo ranije nego mozak, tako da biće sa velikim mozgom i majmunskom vilicom nikada nije moglo da postoji.

Napredak tehnologije i nove metode su sada mogle da dokažu i brojne druge nedoslednosti. Serija testova sa fluorom na Univerzitetu Oksford je otkrila da su Dosonovi fosili stari samo 50,000 godina, kao i da lobanja i vilica ne pripadaju istoj vrsti. Lobanja je pripadala čoveku, a vilica majmunu, pretpostavlja se orangutanu. Oštećenja na zubu u vilici su pokazala da je zub naknadno obrađen da bi ličio na ljudski.

Značaj pronalaska Piltdaunskog čoveka je bio od nezamislive vrednosti u antropologiji, jer je predstavljao nedostajuću kariku u evolutivnom putu od čovekolikog majmuna do čoveka. Utoliko je prevara bila veća šteta za nauku, jer su brojna istraživanja u periodu od skoro pola veka zasnivana na parametrima koje je postavio Dosonov tim.

Danas niko nije siguran da li je Dason ovu prevaru izveo sam, donoseći već pripremljene fosile na arheološku lokaciju u Piltdaunu, ili su u njoj učestvovali i istraživaći iz Muzeja istorije prirode u Britaniji.

Nepotvrđene priče o ovom neslavnom naučnom otkriću govore da je glavni inicijator prevare bio slavni lekar i pisac Artur Konan Dojl, tvorac Šerloka Holmsa, i sam stanovnik Piltdauna i prijatelj Čarlsa Dosona. Poznato je da je Dojl bio ogorčen na nauku koja nije uspela da pronađe lek za njegove bližnje. Nakon što je izgubio veliki deo svoje porodice, slavni pisac je, navodno, odlučio da ismeje naučnike sprovodeći ovu vrhunsku spletku, pri čemu je koristio Dosona i Vudvorda kao svoje marionete.

Izvor: Natural History Museum