Neki izvori je čak spomeninju kao caricu sa Justinijanom kao njenim suvladarom. Naročito je fascinantan njen životni put od kurtizane i glumice ka tronu jedne od najjačih država svoga vremena.

Podaci o njoj pre sklapanja braka sa Justinijanom I nisu poznati istoričarima, što nije nimalo čudno ako se zna da nije bila kraljevske krvi, niti je bila kćer nekog uticajnog plemića, a ni nekog bogatog trgovca koji je imao pristup vladarima pa s tim i mogućnost da se njegovo ime i porodica zabeleži budućim generacijama. Postoje nekoliko verzija o tome gde je rođena i kako je provela detinjstvo; grčka verzija priča da je rođena na Kritu (ostrvu na kome je rođena i grčka boginja ljubavi Afrodita), sirijska verzija kaže da je ona bila kćer nekog bogatog trgovca sa obala Eufrata, ali možda najbliža istini je ona verzija koju je napisao Prokopije iz Cezareje (Procopius; Caesarea) u svome delu Tajna Istorija.

Teodora je po Prokopiju bila kćer ukrotitelja medveda u vizantijskom cirkusu u Carigradu, i shodno okruženju u kome je živela vrlo mlada je i sama postala glumica. Nakon smrti njenog oca, Teodora je prinuđena da zarađuje za život kao zabavljačica na bogatim zabavama, a zahvaljujući svojoj lepoti postaje dobro plaćena i skupa kurtizana. Takav život je ostavio dubok trag u duši mlade devojke, a kako će se kasnije pokazati i na samu njenu vladavinu. U tom periodu svog života dobija sina i kćer, ima nekoliko prekinutih trudnoća i jedan neuspeli brak. U Aleksandriji upoznaje monofizitskog sveštenika Timoteja III i zahvaljujući njegovom uticaju prekida sa najstarijim zanatom na svetu i počinje uzoran život. Preokret u njenom životu nastaje kada upozna sa izvesnu plesačicu Makedoniju u Siriji, koja je radila za vizantijsku tajnu policiju. Makedonija vrbuje Teodoru i zajedno putuju za Carigrad, gde se Teodora upoznaje sa Justinijanom.

Justinijan, tada još uvek samo sestrić cara Justina, nije odoleo Teodorinim čarima i brzo nakon susreta ona postaje njegova ljubavnica i pratilja na svim socijalnim okupljanjima. Njegovoj želji da se venčaju, oštro se suprotstavila Justinova supruga Eufimija, zbog starog Konstantinovog zakona da se plemstvo ne meša sa nižim staležima. Nakon smrti Eufimije 524. godine, na nagovaranje Justinijana car Justin ukida Konstantinov zakon 525. godine. Iste godine Teodora postaje supruga naslednika a već dve godine kasnije, kada stari car zbog bolesti predaje vlast Justinijanu koji postaje novi Avgust, a Teodora nova Avgusta.

Teodora je od samog početka uživala veliko poverenje Justinijana i kao njegov savetnik je imala veliku zaslugu za rast popularnosti novog vladara u Vizantiji. Kao prvo, odlično je poznavala način života i razmišljanja carigradske svetine, najnižeg sloja prestonice; sa druge strane, kao pripadnica monofističkog jeretičkog pokreta, poslužila je Justinijanu da dovede mir u verska shvatanja svojih podanika, i tako spreči eventualni sukob hrišćana i monofizita. Njena inteligencija i zdravo rasuđivanje su je doveli do toga da Justinijan uskoro nije donosio nikakvu odredbu a da teodora pre toga nije dala svoj pristanak. Vrhunac svog političkog uticaja je pokazala za vreme pobuna Nika u Carigradu 532. godine, kada su pobunjenici zauzeli skoro ceo grad, i došlo je do opasnosti da zauzmu i palatu. Justinijanovi generali su savetovali cara da pobegne iz grada i spasi se, kako bi kasnije povratio izgubljeno kada reorganizuje vojsku u provincijama. Teodora je ustala i rekla:

"Da li žena treba pružiti muškarcima uzor hrabrosti, o tome sada ne vredi raspravljati. U trenucima beznadne opasnosti svako treba da čini onoliko koliko može. Ja mislim da sada ne treba bežati, čak iako nam beg donese sigurnost. Svako ko se rodi ne može izbeći smrt, ali ja ipak ne mogu podneti da onoga tko je bio car vidim kao prognanika! Nadam se da neću doživeti da vidim sebe bez carskog purpura, niti da me ljudi koje srećem ne oslovljavaju kao caricu! A ako ti želiš da se spasiš, o Care, to je bar prosto. Imamo novca, more je pred tobom a tu su i brodovi. Ali, ipak upitaj sebe, kada budeš bio na sigurnom, da li bi trampio takvu sigurnost za smrt. A što se mene tiče, ja ipak cenim onu staru izreku koja kaže da je purpur dostojan pokrov."

Justinijan je poslušao Teodoru i poveo ostatak vojske u napad na buntovnike i izvojevao veličanstvenu pobedu. Ova pobeda je učvrstila Justinijanovu vlast i ojačala položaj njegovih malobrojnih pristalica u teškom trenutku. Ipak, najviše koristi je imala Teodora, koja je dobila naklonost i vojnih komandanata, a samim tim i uticaj na vojsku. Njen uticaj na cara nakon toga ogleda se u tome što je na njen zahtev, ili molbu, Carigrad počeo da liči na pravu prestonicu jedne velike države. Napravljeni su vijadukti, veliki trgovi, nekoliko manastira i velika crkva koja je u to vreme bila najveća u hrišćanskom svetu Aja Sofija ili Crkva Svete mudrosti ( Ἅγια Σοφία, tj. "Sveta mudrost")

Teodora je za vreme dok je Justinijan bolovao od bubonske kuge 542. godine, kada je umrlo preko 300 hiljada ljudi, uspela da ojača svoj položaj u državi uklanjajući sve one za koje je smatrala da su pretnja njoj i njenoj deci, a na važne položaje je dovodila svoje prijatelje iz prošlosti. Tako se na dvoru našla i plesačica Makedonija, koja je upoznala sa Justinijanom. Postoje zapisi da je ona imala paralelnu tajnu policiju, više doušnika nego sama država i nekoliko tajnih tamnica u kojima je zatvarala svoje protvnike. Pitanje je koliko bi proširila svoj uticaj na politiku države da je 548. godine u tome nije sprečila smrt od raka.

Smatra se da je Teodora zaslužna za nekoliko zakona koji su doneseni nedugo nakon stupanja Justinijana na vlast. U tim zakonima se najbolje može videti koliko je njen predbračni život ostavio uticaj na nju. Glumice koje su napustile scenu nisu mogle biti silom zadržavane, žene su dobile pravo da poseduju i nasleđuju imovinu, a budući muževi su morali da obezbede svojim nevestama dar u visini vrednosti njihovoh miraza. Zakon iz 535. godine zabranio je prostituciju u Carigradu, trgovinu ženama, proterao je podvodače iz grada i naložio zatvaranje javnih kuća. Teodora je, po hroničaru Jovanu Malali, sazvala trgovce robljem, otkupila sve žene i podelila im sitne darove u odeći i novcu. Sama carica je podigla na azijskoj obali Bosfora manastir nazvan Pokajanje u kome su bivše prostitutke živele kao monahinje.

Teodora možda nije bila najveća vladarka u starom svetu, jer nikada nije ponela zvanje vladara države, nego je bila žena vladara, ali je sigurno bila veoma uticajna žena, koja je svojim naslednicima utrla put za stvaranje velike države.