1872. godine Odbor za svetionike USA je utvrdio da se na 40 milja od obale Severne Karoline često dešavaju nezgode i da se brodovi gube zbog nedostatka svetionika, te je 1873. godine počela izgradnja svetionika na Currituck Beach, a izgradnja je završena nakon 2 godine.
1. decembra 1875. godine je pušteno prvo svetlo i tako je popunilo "tamnu rupu" u nizu svetionika od Cape Henry na severu do Bodie Island na jugu. Da bi se razlikovao od ostalih svetionika u nizu svetionik nije obojen spolja, tako da se vidi da je građen od cigle. Automatizovan je 1939. godine kada je Obalska straža USA preuzela nadležnost od Odbora za svetionike. Svetlo, sa visine 48m iznad nivoa mora, i danas trepće na svakih 20 sekundi upozoravajući brodove na opasnost od niza malih ostrva duž obale Severne Karoline.
Currituck Beach svetionik je od samog početka svog rada koristio najveća Fresnelova sočiva. Svetlo je nastajalo gorenjem masti u lampi koja se sastojala od 4 koncentrična fitilja. 1884. godine se prešlo na mineralno ulje, a od 1933. godine svetionk je elektrifikovan.
Pre 30 godina svetionik je bio već prilično zapušten i oronuo i potrebno je bilo ulaganje u njegovu obnovu. Tom prilikom je osnovana neprofitna organizacija Outer Banks Conservationists (OBC) jer niko nije želeo da uloži u popravku ovog objekta velike važnosti. Od tada, OBC je skupio i uložio u obnovu svetionika oko 1.5 miliona američkih dolara, a nije dobio niti jedan dolar od američke vlade. 1991. godine OBC je otvorio svetionik za posetioce.
Currituck Beach svetionik je aktivan i danas.
Svetionici, usamljene, romantične i tajanstvene građevine, smeštene na stenama, obavijene maglom, u zagrljaju talasa, oduvek su golicale maštu ljudi i igrale značajnu ulogu u pomorskoj i rečnoj navigaciji.
Prkose suncu, olujnim vetrovima i odolevaju zubu vremena.
