1501. godine, slavni umetnik je napravio skicu mosta dugog 240m koji bi prelazio preko Zlatnog roga - prirodnog ulaza u Bosfoski moreuz koji deli današnji Istanbul, tadašnji Konstantinopolj. To je bio prvi put da je neko predložio izgradnju dugog jednostubnog mosta, za čiju izgradnju tada nisu postojali isprobani modeli gradnje. Pokazavši se kao previše napredan za svoje vreme, ovaj nacrt nije usvojen.

Dugih 500 godina, Leonardov most je stajao zaboravljen kao mali crtež u jednoj od njegovih sačuvanih beležnica, sve do 1996 kada je savremeni norveški umetnik, Vebjørn Sand, video nacrt na izložbi da Vinčijevih inženjerskih rešenja. Nakon povratka u Oslo, predložio je norveškoj Upravi za puteve da zajedno ožive da Vinčijevu ideju.

Sledećih pet godina Vebjørn Sand se potpuno posvetio prilagođavanju projekta Leonardovog mosta savremenim uslovima gradnje. 2001, mali pešački most koji se umesto jednog stuba oslanja na tri lamelne grede, izgrađen je preko autoputa E-18 u blizini grada Ås u Norveškoj i povezuje Oslo i Stokholm. Arhitekta Selberg je, uz Sandovu pomoć, bazični dizajn pretvorio u stvarnost. Iako donekle odstupa od prvobitno zamišljenog Zlatnog roga, Leonardov most u Norveškoj je spasao od zaborava delo velikog umetnika.

Po informacijama sa sajta Leonardo Bridge Project, turska vlada je odlučila da izgradi most preko Zlatnog roga i da verno oživi da Vinčijev nacrt na mestu za koje je originalno bio namenjen.