Krajem osamdesetih, sukobi u regionu Nagorno-Karabah između Republike Azerbejdžan i etničkih Jermena doveli su do zatvaranja banja i njihove prenamene u izbegličke kampove. Sa padom SSSR-a, potpuno su zamrle. U poslednjih nekoliko godina počela je ponovna ekspanzija ovih ustanova, a svedočenja o izlečenju ekcema, psorijaze, bolova u zglobovima, smirivanju nerava i obnavljanju energije ponovo privlače turiste.

Lekovita svojstva sirove nafte iz Naftalana poznata su od davnina. U XIII veku, slavni istraživač Marko Polo spominje kako je na putu iz Venecije u Kinu u Azerbejdžanu video kako se lekovito sirovo ulje transportuje na kamilama. Zabeležio je da mu je rečeno da ovo ulje uspešno leči kožne bolesti kod ljudi i životinja. Legenda kaže da se za njegova lekovita svojstva saznalo još u VI veku p.n.e, kada je trgovački karavan ostavio bolesnu kamilu da ugine u blatnjavom jezeru nadomak grada. U povratku, našli su kamilu živu i zdravu, umazanu masnom tečnošću koja se nalazila ispod mulja u vodi.

Namazali su svoja stopala i šake, izranjavane od dugog puta i napornih pretovara robe, i uverili se da ulje pomaže u brzom zarastanju rana. Priča je ubrzo dospela do lokalnog stanovništva, koje je počelo da koristi sirovo ulje sa dna jezera u lekovite svrhe.

Moderna upotreba sirovog ulja zaživela je tokom 1870-tih, u vreme carske Rusije. Masovno je korišćeno kao lek izbora tokom Rusko-japanskog rata. Do 1912. godine međunarodna trgovina ovim preparatom je zaživela kroz nemačko akcionarsko društvo.

Sirovo ulje iz Naftalana se svakako razlikuje od onog koje se standardno koristi za proizvodnju energenata. Njegova kompleksna hemijska struktura ne sadrži lake frakcije poput benzina, kerozina, parafinskih ulja ili nafte ni u tragovima. Sadrži oko 50% naftalena, ugljovodonika koji se koristi za pravljenje naftalina. Naftalen je i aktivan sastojak katranovog sapuna, koji dermatolozi koriste za olakšavanje simptoma psorijaze. Lekari zaposleni u naftalanskim banjama tvrde da sirova nafta ima snažna anti-upalna dejstva i sadrži prirodne antibiotike koji prodiru u kožu. Ističu i njenu važnost u kozmetologiji, jer podstiče apsorpciju kiseonika i stimuliše proizvodnju kolagena i elastina u ćelijama kože.

Kupka traje oko 10 minuta i tokom nje korisnici leže potpuno nagi u kadi punoj gustog, crnog, toplog ulja zagrejanog na 40°C . Nakon kupke sledi 40 minuta skidanja ulja drvenom lopaticom, što je i neki vid masaže, a tek onda je dozvoljeno tuširanje. Čak tri dana nakon kupanja zasićena koža nastavlja da ispušta upijeno sirovo ulje. U zavisnosti od banje, jedno kupanje košta 200-240$.

Ipak, važno je napomenuti da se azerbejdžanskoj narodnoj medicini, koju zdušno podržavaju lokalni lekari, stručnjaci sa zapada oštro suprotstavljaju. Američko ministarstvo zdravlja, pozivajući se na istraživanja Međunarodne organizacije za istraživanje karcinoma, upozorava da naftalin može imati kancerogena svojstva. Iako nije poznato da je kod ljudi izazvao karcinom, u laboratorijskim uslovima je dokazano da izaziva tumorske promene kod životinja. Azerbejdžanski lekari tvrde da tokom višedecenijskog praćenja nije uočena ni najmanja povezanost između naftnih kupki i razvoja malignih promena.

više na: Azerbaijan International